IMAMO autentične i kvalitetne pesnike, i naša poezija bi nesumnjivo mogla da zainteresuje čitaoce u drugim sredinama. Mislim da kao narod ne činimo dovoljno da vredna pesnička dela predstavimo stranim čitaocima - kaže, za "Novosti", pesnik Vojislav Karanović, povodom nedavnog učešća u projektu "Poezija suseda - pesnici prevode pesnike", koji se već 29. godinu zaredom organizuje u Edenkobenu, u Nemačkoj.

U okviru ovog projekta, nemački pesnici svake godine prevode dela kolega iz zemlje koju žele da predstave, a prevodilački posao kruniše antologija pesama. Ovoga puta u fokusu je bila Srbija, u čijem poetskom timu su bili autori nekoliko generacija: Jovan Zivlak, Ana Ristović, Ivana Milankov, Miljurko Vukadinović, Predrag Bogdanović Ci i Vojislav Karanović, a 15 njihovih pesama je na nemački preveo Jan Krasni.

- Moram da pomenem i Hansa Tila, pesnika i umetničkog direktora ovog književnog projekta, koji se potrudio da ovogodišnja prevodilačka radionca bude zaista uspešna. Bilo je to dragoceno iskustvo. Domaćini su bili divni i učinili su sve da osetimo lepotu koja nastaje u spoju druženja, poezije i vina. Upoznao sam sjajne nemačke pesnike, radio sa njima na iznalaženju odgovarajućeg oblika pesama koje su prevođene. Sam rad na pesmama bio je inspirativan, jer smo kroz dijalog tražili nijanse lirskog izraza, bez kojih nema ni dobre poezije ni dobrih prevoda. Lepo iskustvo predstavljaju posete Hajdelbergu i Špajeru, kao i javna čitanja koja smo imali - kaže Karanović.

VERA U LEPU REČ KAO urednik u Radio Beogradu, Karanović se, kaže, trudi da u emisije koje pravi ugradi lep, precizan i jednostavan jezik: - Radio je lep i topao medij. On i dalje čuva veru u ljudsku reč. Čovek uz pomoć radija može da čuje drugog, ali mu radio pomaže da čuje i samog sebe, pomaže mu da artikuliše vlastitu misao i iskaže svoje osećanje. Magija jezika još treperi u prostorima ovog medija. A sve to odlikuje i književnu umetnost.

Upoređujući brigu o kulturi i literaturi na Zapadu i kod nas, Karanović ističe:

- Zapadna društva su bogatija, nemaju problem velikih diskontinuiteta u svom razvoju, imaju izgrađene institucije i odnegovan osećaj za tradiciju. Sve to rezultira određenom brigom o kulturi, pa i o literaturi. Nekada se ta briga realizuje i po inerciji, ali ipak postoji. Kod nas je briga o kulturi i literaturi neretko prepuštena entuzijazmu pojedinaca. Oni moraju da se izbore sa nerazumevanjem ljudi na vlasti, pa i onih zaduženih za kulturu. Nije to, naravno, uvek slučaj, ali vrlo često kod nas vredna dela nastaju uprkos institucijama zaduženim za razvoj kulture i umetnosti.

U izdanju Narodne biblioteke nedavno se pojavilo dvojezično, srpsko-englesko izdanje Karanovićevih izabranih pesama "Poezija nastaje".

- Reč je o opsežnom izboru koji obuhvata pesme iz svih objavljenih knjiga. Pesme je preveo i izbor sačinio Dragan Purešić, koji je uspeo da iznutra oseti i doživi moju poeziju, i odatle je krenuo u avanturu prevođenja. To me istinski raduje, jer poeziju samo tako, stvaralački, ima smisla prevoditi - kaže pesnik.