SRPSKI superheroji: agent tajne službe Vukašin Katić, naprasiti Hajduk Stanko i zanosna Koštana, kreću u novu avanturu i okršaj protiv sila mraka, u novom stripu scenariste i crtača Pavla Zelića i crtača Dragana Paunovića "Družina Dardaneli: Zločin na Svetskoj izložbi", u izdanju "Sistem komiksa".

Originalne table iz stripa autori će predstaviti na izložbi u Srećnoj galeriji SKC-a, koja će biti otvorena večeras (četvrtak, 7. april) u 19 sati, a promocija albuma uslediće pola sata kasnije u Velikoj sali. Ova izložba će trajati do 14. aprila.

Slično slavnoj "Ligi izuzetnih džentlmena", naša "Družina Dardaneli" je priča o timu moćnih junaka, protagonista srpske i evropske književnosti, a prvu misiju imali su u epizodi "Družina Dardaneli: Poljubac leptirice". Oni se suprotstavljaju zlu oličenom u istim takvim, iz klasika pozajmljenim likovima, i interesima moćnika čija su ovi produžena ruka.

- U ovom serijalu, ponovo se upoznajemo sa velikim junacima srpske i svetske književnosti kroz njihove stripske verzije: Hajduk Stankom Janka Veselinovića, Koštanom Bore Stankovića, Tolstojevim Aleksejem Kirilovičem Vronskim, Savom Savanovićem Milovana Glišića, Andrićevim Karađozom, Ćosićevim Vukašinom Katićem, i najzad, jazavcem (pred sudom) Petra Kočića. Oponenti ovoj čudnovatoj skupini su u prvom albumu bili Kafkin Jozef K., (dobri vojnik) Švejk Jaroslava Hašeka, Old Šeterhend i Halef Omariz iz romana Karla Maja, i negde između obe strane, Dimina Dama s kamelijama, kao i kamara drugih epizodista u omažima literaturi koju smo voleli da čitamo - kaže Zelić.

FENOMEN NOVI album "Družine Dardaneli" promovisan je nedavno i u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Ovaj strip serijal adaptiran je u radio-dramu, a čak je postao i predmet jednog naučnog rada.

Nova avantura družinu vodi širom Starog kontinenta na prelazu vekova i doba. Milje ovih pripovesti je svet tehnoloških čuda i arhitektonskih ludorija na pozornici čuvene Svetske izložbe u Parizu 1900. godine.

- Novi suparnici, ali i pomagači, oličeni pre svega u Raskoljnikovu Dostojevskog, metamorfozi Gregora Samse iz Kafkinog "Preobražaja", monstrouznom Fantomu iz Opere Gastona Lerua, i našem svetskom putniku - Nušićevom Jovanči Miciću su tu da stvari učine zanimljivijim, a svaki čitalac može da se igra pronalaženja referenci na dela globalne kulture na stranicama ove nezavisne priče, koja će ipak podsetiti na stare junake i negativce u nebrojenim preokretima i otrićima u zapletu - kaže Zelić.