MOJA je mašta izvirala iz nedara narodne, kolektivne svesti o fantastičnom, što se odražavalo kroz najdublju kompaktnost sfere svesti mojih predaka i njihovih predanja, govorio je Milić od Mačve (1934-2000), čija će izložba sutra, na Bogojavljenje, biti otvorena u Kući kralja Petra. Postavku čine 12 slika (ulja na platnu i tempere na drvetu) i četiri akvarela iz privatnih kolekcija. Reč je o delima nastalim u različitim periodima stvaralaštva, od onih iz vremena "Mediale" (1957-1958), preko retko viđenih radova iz šezdesetih godina, pa sve do slika iz 1999.

- Bilo je krajnje vreme da se napravi izložba Milića od Mačve, koji je, sticajem okolnosti, doživeo pretnju koju trpe mnogi naši umetnici, da postane žrtva zaborava - kaže, za "Novosti", Đorđe Kadijević, naš ugledni likovni kritičar, Milićev dugogodišnji prijatelj i venčani kum. - Nekada neproporcionalno popularan, postao je jednako toliko nepopularan, pre svega zato što se u vreme propasti Jugoslavije i eskalacija nacionalizma nije snašao. U svom nacionalističkom entuzijazmu on je umetnički rad stavio u drugi plan.

Kao svedok tog perioda, Kadijević se priseća i kako ga je zbog toga opominjao i čudio se što se njegov prijatelj ne bavi slikarstvom, već obilazi bojište, fotografiše se sa ratnicima...

- Skupo je platio tu svoju opredeljenost, iako je u njegovim patriotskim osećanjima bilo mnogo toga infantilnog - smatra Kadijević. - Njemu se to veoma zameralo, a zaboravilo se da je slična opredeljenja imao i Mića Popović.

Kao drugi razlog što je Milićevo delo prekrio zaborav, naš sagovornik navodi to što je posle ratnih dešavanja dominantna postala umetnost sasvim drugačijih shvatanja od onih koje je Milić imao:

- Pojavila se druga koncepcija umetnosti, bazirana na principima Marsela Dišana, promenio se kurs i izgubilo se interesovanje za religijske i nacionalne teme koje su njemu bile važne. Pojavom te nove umetničke prakse se i svako ko slika smatrao anahronim, pa je uz njega slična sudbina zadesila i Dragana Mojovića, Božidara Damjanovskog...

UMETNOST BEZ GRANICA Izložbu u Kući kralja Petra otvoriće Nikola Kusovac, istoričar umetnosti, a organizovalo ju je Udruženje "Umetnost bez granica". Biće otvorena do 2. februara, a posvećena je nedavno preminulom Borivoju Homenu, velikom dobrotvoru ovog udruženja.

Za Kadijevića je nesumnjivo da je Milić od Mačve bio izrazito darovit i vredan umetnik. Za svog relativno kratkog života naslikao je nekoliko hiljada slika.

- Drago mi je da je došlo vreme kada je pitanje da li je bio nacionalista postalo jednako besmisleno kao baviti se time kako se Fidija politički opredeljivao u vreme grčko-persijskih ratova. Nadam se da će se na Milićevo delo sada gledati bez predrasuda, a njegove slike imaju nesumnjivu umetničku vrednost - zaključuje Đorđe Kadijević.

Milić Stanković, unuk Pantelijin, rođen u selu Belotić, u Mačvi, od oca Radovana i majke Desanke, izlagao je po celoj bivšoj Jugoslaviji, ali i svetskim metropolama - od Pariza i Brisela do Moskve. Projektovao je i izveo tri kule: u Mačvi - "Radovanovu kulu", na Zlatiboru - "Milićevu stiharu na Palisadu", i zdanje na Zvezdari u Beogradu - "Kulu na sedam vetrova". Kao član "Mediale", sa Oljom Ivanjicki, Šejkom, Glavurtićem, Vidakom, Vukovićem, Toškovićem i drugima maštao je o tome da se napravi građevina koja bi podsećala na Vavilonsku kulu na Ratnom ostrvu. Objavio je nekoliko knjiga, pisao je poeziju, beležio je i poeziju svojih prijatelja.

"Milićeva dioptrija vizionara i žuta neba sa balvanima koji lete, probijaju pogled, perspektivu, sa narodom koji je dole naseljen, od Babinih ukova, do srpske Vedante, bila su jaka sećanja jednog dana, i gde ih razdvojiti, i gde ih spojiti, njega, i nas, i suprotne, i slične, a u potrazi za istinom, suštinom, i vrhovnom tajnom. A svi smo živeli pored istih reka i sanjali isti san", zapisala je Olja Ivanjicki.