ISTRAŽIVAČ narodnog blaga na Staroj planini, Dragoljub Zlatković, inače agronom po obrazovanju, dobitnik je prestižne nagrade za nauku Vukove zadužbine za delo "Rečnik pirotskog govora" ("Službeni glasnik"). Reč je o zbirci sa više od 33.000 reči ovog kraja, koje je Zlatković prikupljao decenijama, sistematizovao i sredio, a koji, prema obrazloženju žirija, predstavlja "jedan od najobimnijih dijalekatskih rečnika srpskog jezika i može se smatrati paralelnim čuvenom Vukovom rečniku".

- Još od daleke 1965. godine boravio sam u selima na Staroj planini, očaran bogatstvom jednog sveta, različitog u mnogo čemu, pa i u jeziku. Zapisivao sam izreke, poslovice, zagonetke, verovanja, narodne pesme i priče. Jedna za drugom, godine su prolazile, ljudi su polako nestajali, a sa njima i pomenuto jezičko i drugo bogatstvo, koje je malo ko cenio. Shvatio sam da pirotski govor čuvaju samo seljaci, kojih je sve manje i da ga samo oni mogu i sačuvati. Jer, sela se prazne, mnoga su već pusta, sve polako nestaje, pa i jezik - priča Zlatković.

Prema njegovim rečima, tokom pola veka, koliko je na planini i sa gorštacima, zavirio je u njen svaki kutak. Mnogi planinci, koji su mu govorili o jeziku, običajima, verovanjima, odavno nisu među živima.

- Znam sva sela u pirotskom kraju, ali i u Lužnici. obišao sam celu istočnu Srbiju: od Pirota tamo ka Budžaku, pa sve do Bora, ali i istočnu stranu planine, tačnije zapadnu Bugarsku, koju sam takođe proučavao - kaže autor koji je o narodnom stvaralaštvu već napisao "Dumu" ("razmišljati", "govoriti").

Celokupnu istraživačku građu do koje je došao tokom proteklih pola veka, Zlatković je sistematizovao u dvadesetak knjiga i u mnogobrojnim stručnim radovima. Razgovarao je sa desetak hiljada ljudi i sa preko 150 kazivača. Uskoro bi trebalo da se pojavi i drugo, dopunjeno izdanje sa novih nekoliko hiljada reči.

NEPOZNANICA ZA MLADE

Mnoge reči iz pravog pirotskog govora iz polovine prošlog veka nisu poznate ni mlađim generacijama Piroćanaca, koji su rođeni i odrasli u gradu, odakle su kasnije krenuli na školovanje. Ovo se naročito odnosi na takozvane kompjuterske generacije, od kojih malo ko zna, na primer šta znači "njeknja" (onomad), "dvaš" (dvaput), "iskaraš" (isteraš), "pomazuljća" (razmažena), "jeka" (kragna), "razđele" (valjda) i mnoge druge. Sve dodatno komplikuje i činjenica da se veliki broj reči izgovara sa poluglasom, a u sastavljanju mnogih rečenica ključnu ulogu ima i univerzalni glagol "onodeti", koji podrazumeva mnogobrojne vrste rada i aktivnosti: od vođenja ljubavi do batina.