U KOMŠILUKU Narodnog muzeja, u Velikoj galeriji Doma vojske, od sledećeg četvrtaka, naša najveća nacionalna umetnička riznica predstaviće 73 slike Nadežde Petrović. Reč je o četvrtini opusa rodonačelnice moderne u Srbiji, koju baštini muzej na Trgu republike, a biće izloženi povodom veka od Nadeždine smrti u Valjevskoj bolnici.

Postavka upućuje u sva stvaralačka razdoblja velike slikarke, a njen autor je istoričar umetnosti i muzejski savetnik Ljubica Miljković. Moći će da se prati njen razvoj od 1898. do 1913, kao i uticaji secesije, simbolizma, ekspresionizma, impresionizma i fovizma na njen rad. Nadežda Petrović nije samo slikala, izlagala i pratila zbivanja na evropskoj likovnoj sceni nego se trudila da svestranom delatnošću doprinese napretku čovečanstva. Bila je slikar, učiteljica crtanja u Višoj ženskoj školi, pokretač likovnih manifestacija, likovni kritičar, autor pozorišne drame, jedna od osnivača i prvi sekretar Kola srpskih sestara. Bila je član Društva srpskih umetnika "Lada" i Srpskog umetničkog udruženja.

                                                                                              Žena sa suncobranom 1907.

Organizovala je rad i izložbu Jugoslovenske umetničke kolonije - prve te vrste kod nas. Kao sekretar Odbora za organizaciju umetničkih poslova Srbije i jugoslovenstva, učestvovala je u osmišljavanju programa zahvaljujući kojem su osnovani Umetničko odeljenje Ministarstva prosvete, Muzej savremene umetnosti i Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Akademija likovnih umetnosti i Galerija fresaka.

Pored svestranih obaveza povezanih sa umetnošću, Nadežda se posvetila i aktivnostima humaniste. Nosila je pomoć narodima pod turskom okupacijom i predvodila proteste protiv aneksije Bosne i Hercegovine. O pravima Srba i ostalih porobljenih slovenskih naroda govorila je na skupovima kod nas i, zahvaljujući znanju francuskog, nemačkog i ruskog, u inostranstvu. Jedna je od osnivača pariske Lige za nacionalna prava potlačenih naroda. Bila je dobrovoljna bolničarka u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Umrla je od tifusa u vojnoj bolnici u Valjevu, 3. aprila 1915. godine. Dostigla je vrhove u svemu čemu se iskreno i strastveno predavala.

VELIKI PUTNIK

Nadežda je bila i veliki putnik. Posetila je više puta Italiju i boravila u Rimu i Parizu. Izlagala je samostalno u Beogradu i u Ljubljani. Učestvovala je na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi, Prvoj izložbi Lade i Prvoj izložbi Srpskog umetničkog udruženja u Beogradu, Izložbi Društva Medulić "Nejunačkom vremenu uprkos" u Zagrebu, Salonu Internacionalne unije u Parizu, izložbama u Šantijiu i Lionu, Svetskoj izložbi u Rimu...

Ostrvo ljubavi 1907.- 1908.

PRVA SRPKINjA FOTOGRAF

Bavila se likovnom kritikom i, prva se među Srpkinjama, bavila fotografijom. Burni istorijski događaji sprečili su je da otvori svoju školu slikanja. Redovno je pratila preglede savremene umetnosti u Nemačkoj, Austriji i Bijenale u Veneciji.

Valjjevska bolnica 1918.

"Dereglije na Savi" iz 1907.