NE PRISTAJUĆI da se orijentalni svet i islam tumače iz šablonizovane, kolonijalističke vizure, koja je duboko ignorantska, netačna i nehumana, Vladimir Kecmanović napisao je roman "Osama", koji će se u knjižarama pojaviti do kraja septembra, u izdanju "Lagune".

Zbog ovakvog stava, kao i zbog beskompromisne surovosti izraza i političke nekorektnosti poente, ovom romanu u rukopisu, koji je upravo predat izdavaču, već je pripisana duhovna srodnost sa Uelbekovim "Pokoravanjem".

Glavni junak knjige je Bajazid, potomak stare bosanske begovske porodice, plod zabranjene ljubavi:

- "Osama" je priča o Bajazitu - ili, kako bi to u idiomu ovog romana zazvučalo - "Bajazidu" - sinu balije Murata i vlahinje Milice, čija je ljubav, što bi rekao jedan čuveni doktor, pala "tamo gde ne treba i gde joj se čovek najmanje nada" - kaže, za "Novosti", Kecmanović, autor romana "Top je bio vreo", "Sibir", "Kainov ožiljak", knjige priča "Zidovi koji se ruše"...

U bratoubilačkom ratu devedesetih godina prošlog veka Bajazidov otac je nepristajanje da se uklopi u poredak u kom "pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati" platio životom.

- Junaci "Osame" su pripadnici naroda koji je iznedrio Skendera Kulenovića i Mešu Selimovića. Među kojima, kao i u svakom narodu, ima svakakvih - od pomenutih velikana, pa do kojekakvih Šabanovića, Topalovića i Hadžihafizbegovića - kaže Kecmanović i otkriva nam značenje naslova. - Bajazit, iliti Bajazid je, s pravom se razočaravši u svet koji ga okružuje, u potragu za boljim svetovima krenuo poistovetivši se sa velikim borcem za "pravu veru", Osamom bin Ladenom.

PROVOKACIJA BEZ ZAMERANjA PROVOKATIVNIH dela, baš kao ni zameranja društvenom i političkom mejnstrimu - nikada nije dosta. Ona, čak i kada ih ima mnogo, opet nedostaju. A kada ih je malo - tako malo da ih je moguće nabrojati na prste jedne ruke, pa čak i to uz sumnju da neka od njih subverzivnost samo fingiraju - tada nedostaju mnogo više - kaže Kecmanović.

Priča je pisana egzotičnim bosanskim idiomom, iz perspektive neimenovanog pripovedača i svedoka koji se svoje orijentalne kasabe priseća iz njujorškog paba. Na jednom nivou Kecmanovićev "Osama" je replika na Andrićevu "Prokletu avliju", smeštena u srodan duhovni milje i nov, ili samo naoko nov, istorijski kontekst. Ovakvu posvetu velikom delu i piscu, Kecmanović objašnjava:

Kao neskrivena replika bi moglo da se tumači to što Bajazid - baš kao Andrićev Ćamil identifikaciju sa sultanovim bratom Džemom - identifikaciju sa Osamom bin Ladenom plaća po najskupljoj ceni. Ostale analogije nisu posledica autorove intencije, nego činjenice da svet u kom živimo, nažalost, jeste prilično uspela replika Andrićevog dela.

KOMPROMIS SA
ŠEJTANOM

Smatrajući da je mnogo posledica ratova iz devedesetih godina prošlog veka, koje se danas pokazuju, Kecmanović zaključuje:

- Jedna od najtežih je svakako ta što je najbolje sinove južnoslovenskih naroda kolonizator stavio pred svršen čin: Ukoliko ne pristanu da naprave kompromis sa šejtanom, nema im druge nego da se identifikuju svako sa svojim Osamom.