OVOGODIŠNNjI festival u Sopotu (Sovjet) napravio je “zaokret” u novi koncept, kojim u prvi plan stavlja kameru, montažu, scenografiju, kostim i muziku, filmske profesije koje najčešće ostaju u senci, a od izuzetne su važnosti za kvalitet filma. U skladu sa novim konceptom, Sofest će 7. jula svečano otvoriti Zoran Simjanović, kompozitor čija je muzika proteklih decenija obeležila jugoslovensku i srpsku kinematografiju.

- Premijerno će biti izvedena moja “Filmska svita za orkestar”, koju sam svojevremeno pisao za Beogradsku filharmoniju. Ali, kako para za kulturu nema, i bojim se da ih uskoro upošte neće ni biti, premijera će biti u manjem sastavu - kvintet ili sekstet - kaže Simjanović.

* Koliko je danas promenjen odnos i prema filmskoj muzici u odnosu na vreme kada je uživala ogromnu popularnost?

- Drastično se promenio. Ranije, u onoj velikoj Jugoslaviji, kad dođe leto i kad se čitava kulturna javnost sprema za festival u Puli, onda su radio-stanice non-stop emitovale muziku iz filmova koji se takmiče za nagrade. Organizovao sam da im se dostavljaju kasete, i tako se stvarao odnos i prema filmskoj umetnosti, i prema filmskoj muzici. Danas, više niko ništa ne emituje, na prstima jedne ruke moglo bi da se nabroji koja je filmska muzika poslednjih dvadesetak godina nastavila svoj sopstveni život.

Kad me ponekad slučajno pozovu da budem gost u nekoj emisiji, ja donesem neku svoju muziku i onda se to emituje. Nigde nisam čuo da je iko emitovao muziku iz mjuzikla “Male tajne” koji se igra u Madlenijanumu, a postoji CD sa divnim songovima, ali ga niko nije tražio, iako je ta predstava hit.

Jednostavno, radio-stanice i televizije imaju neke svoje šablone, niti ko vodi računa šta se u umetnosti trenutno dešava u Beogradu, niti to preterano zanima one koji vode ove medije. U javnosti je sve manje kulture.


VALjDA JE TO TALENAT * VAŠA muzika nikada nije bila samo “podloga za film”, uvek je samostalno “igrala” i jednu od važnih uloga?
- Muzika, pre svega, mora da pomaže filmu, ali mora da ima i svoju samostalnost. Ako nije tako, niko je se kasnije i ne seća. Nema, međutim, “recepta” za dobru muziku. Kompozitor, kao i reditelj, uvek počinje od početka, i od toga kako pročita scenario i kako ga oseti, takav će biti i rezultat. Ja, recimo, nikada nisam znao šta će ispasti na kraju, ali sam imao sreću da je uvek ispadalo dobro. Valjda je to talenat.

* Da li filmska muzika u svetu, uprkos globalnim promenama u sistemu vrednosti, ipak ima drugačiji tretman nego kod nas?

- Kvalitetna filmska muzika je u svetu uvek imala tretman umetničkog dela. Setimo se da je, recimo, Ajzak Hejz postao legendarni muzičar posle filma “Šaft” za koji je komponovao muziku koja mu je donela Oskara. Ta njegova fantastična muzika napravila je revoluciju, a mi smo je ovde čuli godinu i po dana pre nego što je “Šaft” stigao u naše bioskope, tako da je ona “pojela” film, iako se i on smatra kultnim delom.

* Koja su vaša dela doživelo ovde sličnu popularnost?

- Mislim da je to “Flojd” iz filma “Nacionalna klasa”. Ima muzičkih tema koje sam napravio i koje volim, po receptu “sve moje muzike su fenomenalne, i sva su mi ‘deca’ slatka” - jedno je pametnije, drugo lepše, treće zanimljivije, peto neobičnije. Muzika koja je doživela popularnost je iz filmova “Miris poljskog cveća”, “Specijalno vaspitanja”, “Balkan ekspres”, “Petrijin venac”...

Svaka za sebe ima nešto svoje, i nikada ne mogu da se odredim i da kažem - eto, ta mi je baš prirasla za srce. Ima i onih koji mi kažu da je muzika iz serije “Grlom u jagode” moj zaštitni znak, a to je prva muzika koju sam komponovao u životu. Meni se dopada tema za film “Falsifikator”, ona je poslednja koju sam radio. Mogla bi da “uđe” u uši slušalaca, ali se uopšte ne emituje na radio-stanicama.

I kad već govorimo o popularnosti, tema iz “Otpisanih” Milivoja Miće Markovića, koja je doživela veliki uspeh, savremena je, a bavi se temom iz prošlosti. Kao i sa mojom muzikom, to se događalo u jedno drugo kulturno vreme, i u sistemu vrednosti koji je bitno drugačiji nego sada. Danas taj sistem gotovo da i ne postoji, sve smo okrenuli naglavačke.

* Zašto mediji poslednjih petnaestak godina plasiraju stav kako kultura i umetnost više “nisu” zanimljivi za javnost?

- Oni koji vode medije kalkulišu da narod, navodno, više voli vulgarnosti i prostotu da bi oni na tome lako mogli da zarađuju, i onda poturaju svakakve prljavštine. A baviti se kulturom i pravom umetnošću zahteva obrazovanje, znanje i ozbiljan rad. Van pameti je toliko marginalizovanje kulture. Nije realno da narod ne zanimaju umetnička zbivanja. Suština problema je u tome što ni Ministarstvo kulture ne radi ništa ozbiljno. Primera radi - napravio sam trinaest CD-ova televizijske muzike koje Ministarstvo kulture nije htelo da finansira, i neće. Filmske teme od više od tri stotine sati sveo sam na tih trinaest CD-ova, a uz pomoć SOKOJ-a i još nekih donacija mi ćemo ih izdati da bi se muzika sačuvala. Ministarstvo kulture neće da stane ni iza “Medijateke”, organizacije koja se bavi zaštitom celokupnog umetničkog muzičkog stvaralaštva.

Nekoliko puta sam pisao ministru kulture, ali on neće da se sastane sa mnom, neće čak ni da sasluša šta hoću da kažem. Ne znam o čemu se tu uopšte radi. A ne tražim ništa za sebe, pomoć sam tražio za nešto što je od opšteg značaja - ako tu muziku ne sačuvamo, ona će nestati. Ta dela imam samo ja, nema ih čak ni Televizija. Razumem da ove CD-ove narod ne bi mnogo kupovao, i da to nije muzika koja je danas hit, ali ona treba da se sačuva kao deo umetničke istorije, i mora da postoji “Medijateka” koja će to da radi.

* Iz profesije koja je u fokusu ovogodišnjeg Sofesta, filmske muzike, nema nijednog člana žirija koji će odlučivati o nagradama, a tu su jedan montažer, reditelj i kostimograf, ali nema kompozitora. Niko od njih nije hteo da se prihvati ovog zadatka?

- Mladi kompozitori uopšte i ne žele da se bave filmskom muzikom. To je rezultat odnosa društva, producenata i svih ostalih koji su u filmskoj “branši” prema ovoj profesiji. U svetu se dobro zna kako su cenjeni i plaćeni kompozitori filmske muzike, za razliku od naše sredine.

Ovde producenti, pošto muzika dođe na kraju rada na filmu, pokušavaju da je dobiju za džabe. Čak je i sami uzmaju ne pitajući autora za dozvolu. Zato insistiram na autorskim pravima. Tek nedavno sam preko SOKOJ-a uspeo da “isteram” da se i muzika normalno vrednuje kad se emituje.

SOKOJ NAS NIJE ŠTITIO

ČETRDESET godina nisam dobijao ni dinara od tantijema kada su filmovi za koje sam komponovao emitovani na raznim televizijama, a za sve to vreme neko je zarađivao na njima. SOKOJ jednostavno nije štitio filmske autore, a od ove godine i kompozitori će imati neke “vajde” od onoga što su uradili. Ako ja sa svojih šezdeset igranih filmova i ne znam ni sam koliko kratkih, dobijam tako male tantijeme, nisam čak ni u prvih 150 na listi SOKOJ-a, zašto bi se onda mladi kompozitori uopšte bavili filmskom muzikom. Žao mi je što pričam o nekim teškim stvarima, jer lično nisam ni težak čovek, ni pesimističan. Naprotiv! Ali, mnogo smo zastranili, pogotovu u kulturi, i to će nam se tek obijati o glavu. Jer, ljude čini kultura, a ne politika i ekonomija.