ISPUNIO sam obećanje i došao u Srbiju ponovo, kaže na početku ekskluzivnog razgovora za "Novosti" peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa, koji je protekla dva dana proveo u našoj zemlji.

U Novom Sadu govorio je pred 1.400 ljudi u prepunoj sali SNP-a, a u Beogradu se družio sa novinarima i potpisivao knjige čitaocima. Poseta autora kultnih romana "Grad i psi", "Razgovori u katedrali", "Avanture nevaljale devojčice" u organizaciji njegovog srpskog izdavača "Lagune", izazvala je interesovanje nalik gostovanjima najvećih zvezda svetskog šou biznisa.

- Iskreno sam iznenađen prijemom - podelio je sa nama prve utiske veliki latinoamerički pisac.

- Smatram da je književnost veoma korisna, ali mnogo je onih koji ne veruju u to. Svedoci smo opšte nezainteresovanosti za pisanu reč, pa me zato raduje odziv i radoznalost srpske publike.

* Čini se da vaša energija i entuzijazam ne poznaju granice. Čak ste nam najavili i novu knjigu?

- Mada me godine sustižu moja znatiželja je uvek ista i svaku knjigu radim sa istim entuzijazmom. Trenutno pišem roman "Trg pet uglova" koji ću, nadam se, završiti ove godine ili najkasnije početkom sledeće.

* "Hispanoamerički bum" je promenio tok svetske književnosti, ali i viđenje same Latinske Amerike. Možemo li očekivati neku novu kulturnu revoluciju?

- Verujem da književnost i dalje ima veliki uticaj na život, ljude i društvo. Problem je što je to teško izmeriti, jer se dešava u tajnosti, "iza kulisa". Knjige pomažu u formiranju ličnosti onih koji ih čitaju. Društvo u kome se poštuje dobra književnost teško je izmanipulisati, takvi građani imaju razvijenu kritičku misao i nezavisni su od uticaja sa strane. Osnovni postulat slobodnog društva je da imate građane koji aktivno učestvuju u radu državnih institucija, imaju ideje i želju da menjaju stvari nabolje. Knjige neguju takve građane.

DOBRE DEVOJČICE * Vaša knjiga "Avanture nevaljale devojčice" bila je svojevremeno najčitanija knjiga u Srbiji. Kada ćete nam pokloniti novu ljubavnu knjigu?
- Drago mi je da to čujem. Ipak, roman koji pišem je potpuno različit, ali, možda u njemu bude nekih "dobrih devojčica" koje vam se svide.

* Da li, po vašem mišljenju, kultura i književnost idu u korak sa savremenim životom i tehnologijama?

- O modernoj tehnologiji imam dvojako mišljenje. Audiovizuelna revolucija učinila je mnogo toga dobrog savremenom svetu, a posebno u domenu protoka informacija. Zahvaljujući internetu i društvenim mrežama, danas je gotovo nemoguće uspostaviti cenzuru, kontrolisati vesti. Opet, sa kreativne strane, kultura nije dovoljno iskoristila nove mogućnosti. Naprotiv, tehnologije su u kulturu unele površnost, pretvorile je u neku vrstu igre, zabave, uprostile je, a to je opasan put. Obrazovne institucije morale su da reaguju, da iskoriste društvene mreže i učine književnost i humanističke nauke najvažnijim izvorom znanja prilikom formiranja stavova mladih.

* U svojim delima "borili ste se" protiv diktatura i autokratskih vlasti. Šta mislite o "modernim diktaturama"?

- Savremene diktature ne liče na one stare, dobro poznate svima nama iz Latinske Amerike. Nisu više tako surove i očigledne, već se kriju iza naoko demokratskih institucija. Zato je neophodna budnost i aktivno učestvovanje u društvenom životu kako bi na vreme primetili da neke institucije ili sama vlast "skreće" ka autoritarnom režimu. Nažalost, ovakvih "fenomena" je danas mnogo. Svedoci smo da su se neke demokratske vlasti korak po korak približile autokratiji. Građani zato moraju biti aktivni, budni i kritikovati svako odstupanje da se demokratija ne bi pretvorila u diktaturu.

* Ukus široke publike sve je više naklonjen lakoj literaturi, žutoj štampi, rijaliti programima. Kako se boriti protiv površnosti u životu i kulturi?

- Najbolje oružje protiv površnosti je obrazovanje. Ljude treba edukovati da odbiju te "imitacije" koje im mediji serviraju kao kulturu. Takvi sadržaji ne formiraju ukus, već ga deformišu. Ne postoji škola koja vas priprema da se borite protiv nekulture, već je sveprisutnija ideja da kultura i humanističke nauke "nisu neophodne". Tako se stvaraju generacije podložne pseudokulturi, svetu zabave i spektakla. Ne samo da se tako degradiraju vrednosti, već ljudi postaju pasivni, gube svoju ličnost dok žive tuđe živote, nemaju ideja niti snage da nešto promene, a kao takvi su laki za manipulaciju.

* Kako sačuvati optimizam u ovo vreme?

- Moramo biti optimisti. Uvek se setim reči velikog britanskog filozofa Karla Popera, koji je neposredno pred smrt posetio Španiju. Novinari su ga pitali šta misli o ovom užasnom svetu u kome danas živimo. Odgovorio je da se zaista dešava mnogo toga ružnog, ali da u čitavoj istoriji nismo imali na raspolaganju toliko znanja, otkrića, naučnog i tehonološkog progresa sa kojim ćemo se boriti protiv neprijatelja čovečanstva. Danas svaka zemlja može da izabere svoj put, da li želi da bude bogata ili siromašna, demokratska ili diktatorska. Na raspolaganju nam je bogato iskustvo i znanja kojim se mnogo efikasnije možemo suprotstaviti svakom zlu. To bi trebalo da malo ohladi naš pesimizam i vrati nam entuzijazam. Verujem u ovo što govorim. Koliko god loših stvari nam se dešava danas, uvek je više onog dobrog što nam je donelo savremeno doba.

* Pre pola godine izašli ste na pozorišnu scenu i glumili u sopstvenom komadu "Priče iz vremena kuge". Da li biste ponovili to iskustvo?

- Bilo je to zastrašujuće iskustvo. Čini mi se da nikad u životu nisam imao toliku tremu kao pre izlaska na scenu, ali je bilo i nezaboravno. Život sam proveo pišući fikciju, a dobio sam mogućnost da oživim jedan takav lik iz mašte. Pozorište je vrlo slično životu. Ono što uradite, kažete i pogrešite ne može se ispraviti. Gotovo je, rečeno i urađeno. Pozorišna gluma je kao hod po tankoj žici, na ivici provalije. To umetniku daje osećaj uzvišenosti, posebnosti, ali ga i muče sumnje, nesigurnosti. Volim pozorište, i raduje me što se u poslednje vreme sve češće izvode moja dela. Da sam u Peruu kao dete češće išao u pozorište verovatno bih postao dramski, a ne prozni pisac.

Nekoliko stotina ljudi čekalo ispred knjižare "Delfi" na potpis peruanskog nobelovca

POSAO JE DANAS LUKSUZ

* U RAZGOVORU sa mladima, koji u velikom broju čitaju vaše knjige, šta ste otkrili o njihovom pogledu na svet?

- Ponekad mi se čini da među našim svetovima nema razumevanja. Stasavao sam u društvu koje je bilo zatvorenije, ali je nudilo sigurniji i izvesniji život. Savremeno doba mladima nudi svet bez granica, ali istovremeno i nesigurnost. U moje vreme svako je mogao da nađe posao, a danas je on u mnogim zemljama postao privilegija i luksuz. Velika nezaposlenost je donela neizvesnu budućnost. Srećom, brisanje granica omogućalo je da se posao traži svuda. Poslednjih godina Latinska Amerika je udomila mnogo mladih stručnjaka iz Španije koji nisu uspeli da nađu posao u matičnoj zemlji, pa su ga tražili u državama bliskim po jeziku, kulturi, običajima. To je dobro i za nas i za njih.


SUSRET SA PREDSEDNIKOM

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ugostio je juče Ljosu, sa kojim je razgovarao o raspadu Jugoslavije i ugledu koji je ta država imala u Latinskoj Americi. Nikolić je ukazao da posle nestanka SFRJ, Srbija nije prolazila kroz fazu dokazivanja indentiteta jer ima viševekovnu tradiciju.

Peruanski nobelovac je istakao da je Jugoslavija na neki način bila uzor njegovoj zemlji. Tema razgovora bio je i aktuelni problem, talas emigracije sa Bliskog istoka. Predsednik Srbije je Ljosi poklonio knjigu "Hrišćansko nasleđe na Kosovu i Metohiji - istorijsko i duhovno središte srpskog naroda".