ZAPOSLENE u "Prosveti", njihove pisce i prijatelje u petak je zatekla šokantna vest: iako se samo do pre nekoliko dana našla među preduzećima spremnih na prodaju do 31. maja, a zaštićenih od poverilaca do 31. oktobra, "Prosveta" je gotovo preko noći nestala sa tog spiska. To, praktično znači, da je izdavač sa tradicijom od 70 godina i dubokim tragom u našoj kulturi, pušten niz vodu.

Zbog čega je došlo do tako munjevitog preokreta, za "Novosti" objašnjava Dragan Milenković, generalni direktor "Prosvete":

- Bio sam zaprepašćen kada su me u petak u Agenciji za privatizaciju obavestili da od prodaje nema ništa, iako smo na vreme pripremili svu privatizacionu dokumentaciju i stekli sve uslove da dobijemo novog vlasnika. Objašnjeno mi je da se kao smetnja pojavio dopis Agencije za restituciju upućen 26. maja Agenciji za privatizaciju. U pismu se navodi da naša dva manja objekta, površine 27 i 18 kvadrata, "verovatno mogu da budu" predmet restitucije. I zbog toga je najavljena privatizacija stopirana. Sporni prostori su knjižara "Libero Markoni" i deo magacina u Vuka Vučevića koji ukupno ima 180 kvadrata.

U razgovoru sa predstavnicima agencije, Milenković veli da je pokušao da objasni da se ovaj problem može da razreši i u postupku privatizacije i podsetio da je "Prosveta" već jednom privatizovana 2009. kada je u svojoj imovini imala iste objekte što tada nije bilo sporno.

TRI PREDLOGA bez odgovora VRLO brzo po dolasku na ovo mesto, u februaru prošle godine uputio sam pismo nadležnim organima i ponudio tri modela za rešavanje problema "Prosvete" - kaže Milenković.
- Predložio sam da država ne prodaje svih 70 odsto kapitala koji poseduje nego polovinu kako bi sa malim akcionarima mogla da vodi preduzeće. Drugo rešenje je bilo spajanje "Prosvete" i "Rada" čime bi prodajom nekretnina obe kuće bili obeštećeni svi poverioci. Treće rešenje bilo je da se naša kuća proglasi za kulturno dobro, kao što je to učinjeno sa njenom knjižarom "Geca Kon". Dobio sam samo obaveštenje da je predlog prosleđen nadležnima, a do danas nisam dobio nikakav odgovor.

- Upozorio sam ih u ime 22 zaposlenih da se na ovaj način zabija nož u leđa preduzeću koje je baš zbog prethodne privatizacije, oglašene kao sumnjive i poništene, dovedeno na ivicu egzistencije. Zahvaljujući višemesečnom štrajku radnika "Prosveta" je tada sačuvana od propasti. Međutim, svi ovi argumenti uz pozive na našu tradiciju i 30.000 objavljenih naslova, ostali su bez ikakvog odjeka.

U ponedeljak dakle "Prosvetu" čeka blokada računa i navala poverilaca kojima ukupno duguje oko 160 miliona dinara od kojih najviše državi - 120. To znači da kuća neće moći da preživi jer će sve što zaradi morati odmah da ide na račun onima kojima duguje. Istovremeno, više neće moći da računa da će im drugi izdavači davati knjige na prodaju, čime će izgubiti najmanje 50 odsto od ukupnog prihoda. Sve u svemu, potpuni ćorsokak i definitivno nestajanje "Prosvete" sa izdavačke scene.

Na pitanje postoji li ipak tračak nade, Milenković kaže da je upućen apel premijeru Aleksandru Vučiću, ministru privrede Željku Sertiću i ministru kulture Ivanu Tasovcu da se "Prosveta" sačuva od totalne propasti. Sami će učiniti još jedan (očajnički) potez. Pripremiće program reorganizacije i pokušati da se dogovore sa svim poveriocima za novo odlaganje potraživanja. Ako bi to usvojila Agencija za privatizaciju onda bi država mogla da se odrekne svojih dugova i omogući kući da se izbori za egzistenciju i privatizuje.

Podsećajući da im je nedavno zadat još jedan udarac, oduzimanjem knjižare "Danilo Kiš" na Terazijama iz koje će morati da se isele do sutra, Milenković kaže:

- Da je bilo iole normalne i pravovremene komunikacije između Agencije za privatizaciju i Agencije za restituciju problemi bi bili bez mnogo dileme rešeni. Očigledno je, međutim, da Agencija za privatizaciju ni u slučaju knjižare, ni sada, nije dovoljno vodila računa o prirodi i značaju preduzeća čija mnogobrojna izdanja i edicije čine deo istorije srpske kulture i obrazovanja.