NAJSTARIJI i najčuveniji ruski pesnik Jevgenij Jevtušenko ni u bolnici nije mogao da miruje već je pre nekoliko dana u krevetu napisao stihove protiv hladnog rata, pozivajući Ruse i Amerikance da se sete “duha Elbe”, zajedničkog vojevanja i pobede nad fašizmom.

Iako se još oporavlja od potresa mozga koji je zadobio pri padu sredinom decembra, Jevtušenko je na Badnji dan izašao iz bolnice i uveče otišao u moskovski Kulturni centar ZIL-a gde je, u prepunoj sali, predstavio novu knjigu “Sve poeme”.

Jedan od retkih pesnika koji je svojevremeno punio stadione i velike dvorane u kojima su ljubitelji poezije stojeći slušali stihove, iako neoporavljen, skupio je snage da pročita nekoliko stihova...

- Moja voljena supruga Maša, majka moje dvoje dece, pomogla mi je da se oporavim i zahvaljujući njenoj brizi sada sam ovde - kazao je Jevtušenko zahvalivši svojoj četvrtoj ženi sa kojom živi od 1989. godine.

Nekada izuzetno popularnog pesnika, čiji je stih iz 1964. “Pesnik je u Rusiji više nego pesnik” postao poznat u celom svetu, mlađe generacije u domovini ređe viđaju, a protivnici ne tako retko napadaju. Jevtušenko je uveren da ga napadaju zato što predaje u Americi (na koledžu u Oklahomi), ali ga to ne demorališe. I tamo su ga, kaže, mnogo puta čak i fizički napadali, ali ga je uvek hrabrila velika podrška tamošnjih građana.

- Napadaju me zato što predajem u SAD, ali ja ću to i dalje činiti. Trudim se da mlada pokolenja Amerikanaca ne zaborave da smo se nekada borili zajedno protiv neprijatelja i da smo ga pobedili. U Americi već 20 godina predajem rusku poeziju i prozu, kao i ruski i evropski film. Ranije su u auditoriju uglavnom bili Amerikanci a sada izgleda predajem celom svetu jer je vrlo mnogo Kineza, Arapa, Angolaca, Argentinaca - kaže široko obrazovani Jevtušenko.

On je poslednjeg dana 2014. napisao stihove o “Univerzitetskom razredu” a čim su se pojavili na Internetu neki su ih odmah kritikovali. U toj pesmi, između ostalog, kaže:

Dvadeset godina sam u

Oklahomi u Talsu,

u nezavršenom boju,

kao da sam jedini ostao

živ,

bratski duh Elbe

predajem,

ja volim moje

Amerikance,

čiji se dedovi vojnici

tada nisu prepirali sa Rusima

i rat je bio zajednički”.

U toj pesmi Jevtušenko podseća kako su Ruzvelt, Čerčil, Staljin i De Gol pobedili Hitlera i fašiste. Ali Jevtušenko kaže: učinjeno je pola posla i rat je ponovo poludeo. Iako se mnogo govori o miru i opštoj blagodeti, od dronova i baza se ne vidi srce i mir.

U pesmi Jevtušenko govori i o rusko-ukrajinskom sukobu: Licemeri su raspad SSSR-a nazvali svojom pobedom, a zemlja Ševčenka (Ukrajina) zaratila je sa Puškinovom. On se u pesmi pita kako su se udružili lopovčići i lopovi da žive na konju. I kako su se udružili ratovi i ratnici u trećem licemernom ratu.

- Činim sve da mlada pokolenja Amerikanaca ne zaborave da smo zajednički pobedili neprijatelja. Mi nemamo pravo da to zaboravimo. Ja ću i dalje braniti Rusiju. Veliki Puškin je poručio svom narodu da bude predustretljiv i svetski saosećajan. I veliki Dostojevski je govorio da se moramo držati zaveta Puškina. Ako to ne budemo činili mi ćemo izneveriti Rusiju.

Iako je obećao da će pročitati dve-tri svoje pesme, veliki poetski mag, oglušivši se o savete lekara, govorio je i govorio, na zadovoljstvo brojnih obožavalaca. O ljubavi, o Rusiji, o ratu. Stihove su, pored njega, čitali i glumci čuvenog Teatra na Taganjki.

TRVENjE SA VOZNESENSKIM

Krajem pedesetih godina prošlog veka među najpopularnijim pesnicima bili su Andrej Voznesenski, Bela Ahmadulina i Jevgenij Jevtušenko. Sada je među živima samo Jevtušenko. Stariji pamte kako je sovjetski lider Nikita Hruščov na jednom skupu sa literatama nasrnuo, zbog slobodoumlja, na mladog ali već poznatog Voznesenskog.

Odnosi između Voznesenskog i Jevtušenka nikada nisu bili “glatki”. Mada je Jevtušenko govorio da su Voznesenski i Ahmadulina veliki pesnici, neke izjave od pre desetak godina su ih sve više razdvajali. Tako je Jevtušenka zabolelo kad je Voznesenski u jednom TV intervjuu na pitanje o mestu Jevtušenka u ruskoj poeziji kratko odgovorio: on sada živi u Americi.

Uvređeni Jevtušenko je odgovorio: “Ali, ja živim i u Rusiji. I radim važan posao - približavam Amerikancima Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Borisa Pasternaka i druge velikane”.

VOZ POEZIJE

Ova godina u Rusiji će biti organizovana “godina literature”.

- Nadam se da se ona neće pretvoriti u birokratski događaj, već će to biti narodno praznovanje. Da se sa celim narodom poklonimo našim klasicima pa do nedavno umrlih “šestidesjatnikam” - kazao je Jevtušenko.

Veliki poeta upravo završava antologiju pesnika koji su bili na frontu, ali i onih koji su kao dečaci osetili rat. Obratio se državnim organima sa idejom da organizuje dva mega-koncerta u Moskvi i Sankt Peterburgu, na kojima bi predstavio “Antologiju ruske poezije” u pet tomova. Takođe, Jevtušenko je zamolio državne organe da mu daju jedan vagon da sa mladim kolektivom prođe od Moskve do Vladivostoka sibirskom magistralom, da bi se obnovile “dobre tradicije agitacionih brigada”. Svuda gde bi se zaustavili čitali bi stihove.

Sada čeka odgovor od države.