FOND časova koji imaju studenti književnosti na Filološkom fakultetu ponekad nije dovoljan da se upoznaju ni sa svim književnim biserima iz prethodnih vekova. Profesori se, ipak, trude da svojim đacima približe i savremene autore dokazanog kvaliteta.

- Što se tiče engleske književnosti, konkretnije onih kurseva koje ja držim, na osnovnim studijama uglavnom je reč o tradicionalnom kanonu koji se vremenski okončava sredinom 20. veka - objašnjava za "Novosti" redovni profesor na katedri za anglistiku Zoran Paunović. Po njegovim rečima, moderni autori se najčešće obrađuju na master i doktorskim studijama.

- Na masteru povremeno držim kurs pod nazivom "Savremeni britanski roman", na kom se izučavaju dela živih i veoma aktivnih autora, kao što su Džulijan Barns i Ijan Makjuan. Na doktorskim, na predmetu "Popularna kultura u angloameričkoj književnosti 20. veka" izučavamo, na primer, Nika Hornbija i Helen Filding.

Profesor Paunović kaže da se na časovima posvećenim živim i već "kanonizovanim" autorima osvrće i na dela napisana poslednjih godina. Svoje studente ohrabruje da pišu o novim ostvarenjima pomenutih, ali i drugih savremenih pisaca.

- Delo koje je na spisku obavezne lektire (obično ipak neko ranije delo današnjih velikana) ne ukida mogućnost da se raspravlja i piše i o onima koja su nastala kasnije, neka od njih sasvim nedavno - objašnjava Paunović.

Katedra za francuski jezik i književnost Univerziteta u Beogradu ima tradiciju dugo gotovo 120 godina, a u koncipiranju programa vode se isključivo naučnim kriterijumima.

- Izučavaju se oni pisci čije je delo nadživelo vreme u kojem je stvoreno, bez obzira na epohu i književni pravac kojem pripadaju - objašnjava za "Novosti" šef katedre Veran Stanojević.

U najnovijem programu predviđen je predmet koji je posvećen glavnim tokovima francuske književnosti s kraja 20. i početka 21. veka. Tako će studenti već od sledeće akademske godine podrobnije proučavati delo ovogodišnjeg nobelovca Patrika Modijana i Le Klezija, koji je to visoko priznanje dobio 2008.

- Kod savremenih pisaca problem je u vrednovanju njihovog opusa i oceni književno-umetničke vrednosti dela. U tome značajnu ulogu imaju i književne nagrade koje su dobili, ali to nije uvek pouzdan pokazatelj istinske vrednosti nečijeg dela. Isto važi i za članstvo u uglednim institucijama kakva je Francuska akademija. Setite se samo Balzaka koji, i pored nekoliko pokušaja, nije uspeo da postane akademik, a mnogi francuski pisci koji su u tome uspeli odavno su pali u zaborav - kaže Stanojević i izdvaja još jednu "nepravdu": "Marsel Prust nije dobio Nobelovu nagradu iako je po mišljenju mnogih najveći francuski pisac 20. veka".

Po rečima profesora, u programu književnosti 20. veka, po kojem se trenutno radi, izučavaju se pisci zaključno sa Novim romanom. Od sledeće akademske godine, osim pomenutih nobelovaca, studenti će slušati predavanja o mnogim značajnim piscima s kraja 20. i početka 21. veka, poput Mišela Uelbeka, Žan-Filipa Tusena, Sorža Šalandona, Paskala Kinjara...

STUDENTI VOLE PRUSTA

STUDENTI se u seminarskim radovima iz francuske književnosti najčešće opredeljuju za Prusta i egzistencijaliste, kaže profesor Veran Stanojević.

- Takozvanim bestseler piscima nije mesto u univerzitetskoj nastavi, ali se studentima ne brani da pored obavezne lektire čitaju i takve autore čija su dela jezički manje zahtevna od istinski vredne literature.

(Sutra: Španski i ruski pisci)