U BEOGRADU je u nedelju u 84. godini života preminuo Jovan Ćirilov, jedan od najznačajnijih kulturnih poslenika druge polovine prošlog i početka ovog veka. Teatrolog, dramaturg, dramski pisac, diplomirani filozof, pesnik, esejista, romanopisac, prevodilac, leksikogaf, erudita, osnivač i umetnički direktor Bitefa, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta...

Hroničar društva i teatra, "modernista u stalnom ratu sa konvencijama" - odavno je stekao mesto među najznačajnijim ličnostima srpske, jugoslovenske i evropske kulture.

Jovan Ćirilov rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu 1955. da bi odmah potom počeo da gradi bogatu i svestranu pozorišnu karijeru. Prvo kao asistent režije, dramaturg, umetnički direktor, a od 1985. do 1999. godine upravnik Jugoslovenskog dramskog. Sa Mirom Trailović osnovao je 1967. Bitef, tih godina bio je i dramaturg Ateljea 212, sve do odlaska na čelo JDP.

Tokom najblistavijih godina Bitefa (pa sve do poslednjih dana) obilazio je svet i kao izuzetan poznavalac pozorišnog života u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje svoga vremena. Bruk, Bergman, Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Ronkoni, Nurija Espert, Ljubimov, Living teatar - mnogi od njih svetsku slavu počeli su da stiču upravo u Beogradu. Kao i njegova pozorišna sestra Mira Trailović, rukovodio se celog života stavom da teatar nije dovoljno voleti, već mu treba služiti:

- Ja sam po obrazovanju filozof, sa akcentom na estetici kao jednoj njenoj grani. Filozofija, a naročito Sartr i egzistencijalizam, mnogo su mi pomogli da se snađem u teatarskoj praksi... Veoma je teško ocenjivati današnji trenutak i pored mog velikog i dugog iskustva u teatru, a i u drugim umetnostima. U svakom slučaju, manje smo zanimljivi nego šezdesetih godina prošlog veka, kada smo bili čak disidenti nekadašnjih disidenata iz doba međuratnog kapitalizma - rekao je za naš list, u jednom od svojih poslednjih intervjua.

Iako u punom pozorišnom angažmanu do poslednjih dana, Ćirilov se bavio i leksikografskim radom, sastavio je nekoliko rečnika. Objavio je roman "Neko vreme u Salcburgu", dve zbirke poezije ("Putovanje po gramatici" i "Uzaludna putovanja"), a pisao je i filmska scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra. Za pozorišna izvođenja preveo je mnoga dramska dela (Brehta, Ženea, Stoparda, Sema Šeparda, Mameta), sam napisao dva: "Soba za četvoricu" i "Dom tišine" (s Miroslavom Belovićem)... Kao retko ko držao je korak sa vremenom, pun takta i razumevanja za nesavršenosti savremenog doba:

- Ne spadam u vrstu ljudi koji će reći kako je danas sve pogrešno. Svako vreme ima svoje mane i vrline. Nismo mi izuzeci, svi imaju svoje greške i predrasude. Sveta dužnost intelektualaca je da se bore protiv svake vrste primitivizma i isključivosti.

Sa Brankom Mitić

Dobitnik je dve Sterijine nagrade (za kritiku i životno delo), Oktobarske nagrade grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagrade "Joakim Vujić" za doprinos srpskom pozorištu, Sretenjskog ordena trećeg stepena, a Francuska ga je odlikovala ordenom Viteza umetnosti i književnosti.

Sa Mirom Trailović

- Najponosniji sam što, i pored prilično poodmaklih godina, imam kilažu nekog mnogo mlađeg istinskog viteza - vitkost viteza. Kada bih u samom sebi, u punoj usamljenosti, našao neku bitniju osobinu viteza, ne bih toga bio dostojan - izjavio je "Novostima" već teško bolestan, s malo ironije, odmereno i dostojanstveno, uoči 48. Bitefa, jedinog kojem nije prisustvovao.

Sa majkom

Radoznalog i nemirnog duha, Ćirilov je bio jedna od poslednjih renesansnih ličnosti naše kulturne scene. Njegovo znanje, interesovanje i umetnička biografija mogli su se bogatstvom "meriti" s bibliotekom koju je posedovao, a u koju je smešteno više od deset hiljada knjiga. Za prazninu koju ostavlja za sobom Jovan Ćirilov, najbolji komentar je jedan divan stih: "Umiru starci, ko da gore knjige"...

SELEKTOR I U EVROPI

ĆIRILOV je dve sezone bio i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žirija za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, u Italiji... Predsedavao je nacionalnoj komisiji za UNESKO (od 2001).

Mesto i datum komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni.


*******************************************************

REAGOVANjA

NEBOJŠA BRADIĆ: DEČJE RADOZNAO

- Jovanov odlazak je nenadoknadiv gubitak za pozorište i sve nas koji mu pripadamo. Bio je nesvakidašnja ličnost: erudita, ljubitelj reči, posvećen i predan svojim širokim interesovanjima i ljudima sa kojima je želeo da ih deli.

Od njega smo učili o pozorištu, ali je i on rado učio od nas. Bio je dečje radoznao, tolerantan, širok i dobronameran.

IVAN MEDENICA: VELIKI PUTNIK

- Ne samo u profesiji nego i u životu, bio je veliki putnik i lutalica, neko ko se nije libio da posle povratka avionom iz neke svetske prestonice, istog trenutka sedne u lokalni autobus za najudaljeniju domaću varoš ako je čuo da se tamo dešava uzbudljivo pozorište. Ova njegova spremnost govori da mu je, iako je uz Miru Trailović bio kreator "najelitnije" manifestacije srpske kulture, Bitefa, bio stran svaki elitizam, svaki snobizam.

ALEKSANDAR MILOSAVLjEVIĆ: ZAŠTITNI ZNAK

- Izgubio sam prijatelja koji mi je pružao podršku od prvih dana kao kritičaru, direktoru pozorišta i selektoru raznih festivala, izgubio sam čoveka sa kojim sam mogao da razgovaram otvoreno o svemu što me je interesovalo ali mnogo više od mene je izgubio pozorišni život Srbije.

Izgubili smo ličnu kartu našeg teatra u svetu, zaštitni znak.

EGON SAVIN: REDAK ENTUZIJASTA

- Na našu veliku žalost izgubili smo svestranog entuzijastu, poznavaoca, ljubitelja pozorišta, dramaturga, u svakom smislu jedinstvenog čoveka kakvog dugo nećemo imati.

BRANKO CVEJIĆ: TEMELjIT I HRABAR

- Ćirilov je bio renesansni tip čoveka, svestran i temeljit u svemu što je radio, ali najviše je fascinirala hrabrost sa kojom je sve činio.