ŠERET i mangup dobrog srca, kako ga prijatelji po peru u javnosti često predstavljaju, Tode Nikoletić (55) je do sada objavio čak 22 zbirke pesama za decu, 60 drama i 40 igrokaza. Nova pesnička knjiga "Ne dirajte moje bube", u izdanju Narodne biblioteke Zrenjanin, sačinjena je od stihova za zaljubljene i zanesene, setne i sklone razmišljanju i mudrovanju.

Njegove pesme, kako je to lepo i tačno primetio Pero Zubac, moderne su, duhovite, maštovite, vrcave i vrckaste, radosne kad nasmeju i zagolicaju, kad pecnu.

* U ljubavnim pesmama, kojih je najviše u ovoj knjizi, mališane u najdelikatnijem dobu odrastanja nastojite istovremeno i daohrabrite i da nasmejete?

- Ono što je najvažnije u periodu odrastanja kad dete dođe na raskrsnicu puteva gde se ukrštaju detinjstvo i mladost, zbilja i zapitanost, želje i snovi, i kad se prve ljubavne bore rađaju kao ljuska na mladoj voćki koja se oblikuje i formira u čoveka, jeste pozitivna energija. Otuda nije čudo što je svaka moja pesma ta energija koja kao svetleći žižak štiti telo od traume, negativnog naboja, pesimizma i tuge. Protkane umerenom dozom humora, većina pesama budi u svakom detetu malo sunce koje ga pokreće da svojom pojavom radosti onog koga voli.

* Kroz vaše stihove mladi se često žale kako ih roditelji i rodbina mnogo gnjave i dave...

- Nažalost, većina roditelja od svoje dece pravi replike i kroz sopstvenu decu leči svoje komplekse ili neostvarene ambicije. Svesni smo brzih društvenih promena, dinamike u kojoj obitavamo, materijalizma koji nas proždire i pretvara u robote. Samim tim je naglašen stres u kojem porodica kao primarna vaspitna jedinica živi. Otuda je dete predmet za kritiku. Pogrešni uzori, lažni idoli, uticaj šunda, kiča, uspeh po svaku cenu, oduzimaju roditeljima vreme za nežnost, pažnju, razgovor, razumevanje svog deteta.

* Iza vas je izuzetno obiman opus. Znači li to da vam pisanje ide od ruke?

- Sve izgleda jednostavno ako to posmatrate sa distance ostvarenog. Međutim, iza mojih objavljenih knjiga poezije i drama krije se predan rad, istraživanje, proučavanje, analiziranje pročitanog, ali isto tako i namera da se ovom malom velikom svetu koji raste ostavi poruka da je svaki tren života na ovoj planeti dragocenost koja se meri voljenjem, razumevanjem, prihvatanjem i udruživanjem. Pored toga, pesnik je izvor iz kojeg izvire nasušna voda koja napaja dušu i koja otvara razum. Pesnik je čarobnjak koji stvara retke reči i estetizuje jezik kojim komuniciramo. A kad je dete motiv u stvaralaštvu, onda je to u isto vreme zadovoljstvo i primanje dobre energije za novu knjigu.

* Video-igrice i mobilni telefoni poslednjih godina su glavna zabava mališana. To ima svoje prednosti, ali, svakako i ozbiljnih mana?

-Ono što je najveća opasnost od inovatorija i tehničkih dostignuća koja su preplavila svaku kuću jeste uništavanje kreativnosti kod dece. Na njima su dominantni brutalnost, bestidnost, gramzivost, žeđ za slavom po svaku cenu. Opsednutost njima je bolest jednako opasna kao i drugi poroci, a svrha hermetizam u kojem današnje dete živi. Pa i nije čudo što je porast maloletničkog nasilja svakodnevica sa kojom se susrećemo sve češće, a pogotovo u školama. Mislim da to nije progres već doktrina vladara i moćnika koji svet pretvaraju u tržište zarad hedonizma. Dete spaseno od te vrste manipulacije je angažovano dete.


POLIGON ZA DOKAZIVANjE

* KAKO objašnjavate toliku popularnost vaših dramskih tekstova i igrokaza?

- Jednostavno, moje drame su poligon za dokazivanje darovite dece sklone glumi i teatru. U svakoj drami koju sam umotvorio kroz fabulu i karakterne crte likova, kroz zaplet, replike, odnosno sukob dobra i zla, dete se poistovećuje sa junacima i antijunacima, i kroz moralnu skalu bira ono što nas svrstava u humanistička bića. Drama je simbioza muzike, pokreta, govora, svetla, scenografije, likovnih rešenja, i najbolji način da detetu dočarate sve vidove stvaralaštva.