KADA su mu javili da će postati 26. vlasnik statuete "Zoran Radmilović", koju u znak sećanja na jednog od naših najvećih glumaca dodeljuje Kompanija "Novosti", Slobodan Stefanović je bio zatečen, onda vidno obradovan.

- Vest sam primio u svom stanu, kasno uveče, gotovo odmah pošto je žiri doneo odluku. Čini mi se da su u tom trenutku i sve moje komšije čule da se nešto radosno i lepo dogodilo, s obzirom na moju preglasnu reakciju - kaže Stefanović koji je, za glumačku bravuru na 58. Sterijinom pozorju, nagrađen za ulogu Manulaća u komadu "Zona Zamfirova" Pozorišta na Terazijama.

Članovi žirija su bili jednoglasni i veoma glasni, istakavši da Manulaća još niko nikada nije tako odigrao, pa je superioran, bravurozan Stefanovićev nastup sve ostavio bez daha i osvojio zavidnom vokalnom i suverenom plesnom tehnikom, raskošnim ali precizno odabranim glumačkim sredstvima.

A evo šta je u gradnji ovog lika bilo najvažnije mladom laureatu, stalnom članu Pozorišta na Terazijama:

- Želeo sam da doprem do publike - prstom u oko ako treba. Bilo mi je važno da ih zgrozim, osvestim, ukažem na nešto, nasmejem. Moj Manulać je zamišljen kao višeslojni karakter, lik sa tajnom koja se otkriva polako. Dok postoji tajna u pozorištu, ono je uzbudljivo. Kada se odmah ogolite, saterali ste sami sebe u ćorsokak.

* Šta znači jedno ovakvo priznanje?

- Poštovanje, podstrek, obavezu i lepo podsećanje da je neko pomislio da ste baš vi zaslužili velikog "Radmilovića".

* Jeste li ga nekome posvetili?

- Ljudima koje volim posvećujem neke druge stvari. Njima se posvećujem, a nagrade ostavljam u kutku svog stana. One me onda opominju da nema lagodnosti, ušuškanosti i ležernosti u umetnosti.

* Važite za kompletnog umetnika koji glumi, peva, pleše... Koliko talenta, energije i vežbe je potrebno za jedan vaš angažman u Pozorištu na Terazijama?

- Gluma se uči čitavog života. Krade se zanat, kradu se trikovi, mašta se i domaštava. Kada imate kontinuitet u radu, onda i glumačke kondicije imate napretek. Vežba i posvećenost se prirodno podrazumevaju. Tako bar ja vidim svoj posao.

* Biti glumac ili biti glumac za mjuzikle. Šta ste želeli kada ste ulazili u ovaj svet?

- Kada sam tek počinjao, još nisam znao šta želim. Dok ste na Akademiji, tek otvarate mogućnosti, radite na žanrovima i istražujete šta je ono što baš vama najviše odgovara, a šta ono na čemu još morate da radite. Pevanje mi je oduvek išlo dobro, a kasnije je kockice slagao neko drugi. Ja sam se samo prepustio i pustio stvari da teku svojim tokom.

* Kakvo je zadovoljstvo igrati u serijama, u kojima i igrate često ("Stižu dolari", "Bela lađa", "Ljubav i mržnja", "Dama bez blama"...), kada znate da televizijski junaci brže i lakše stižu do ljudi, uvlače se u njihove domove ili srca?

- Televizija je brz i moćan medij sa kojim treba biti veoma pažljiv. Morate biti sigurni u svoje odabire. Televizija ne prašta ni loše odabrane ili odigrane uloge, ni kafanu ili boemštinu, ni lošu glumu ni laž. Televizija je uzbudljiva na svoj način, ali je i dobra promena za glumca. Ova profesija podrazumeva konstantnu promenu lika, karaktera, izgleda pa i medija za koji radite. U protivnom, postajete dosadni i sebi i drugima.

* Koliko ste voleli crtaće kada ste bili mali? A sada - dok ih sinhronizujete, vraćate li se u detinjstvo?

- Često mi se desi dok radim u studiju da se zagledam u crtać, pa tonac mora da me opomene da snimamo, a ne da imamo projekciju. Crtani filmovi su moja velika ljubav i zato što obožavam decu i sve ono što ima veze sa njima i njihovom srećom.

PRIZNANJA NAGRADA "Zoran Radmilović" nije prvo Slobodanovo priznanje za rad. Ovenčan je nagradom za najboljeg mladog glumca na Joakim festu za predstavu "Heroji", priznanjem za uloge u komadima "Kabare", "Briljantin", kao i godišnjom nagradom Pozorišta na Terazijama za 2011. godinu, za role u predstavama "Producenti" i "Grk Zorba". Pre četiri godine, glumac se usavršavao u najstarijoj školi za mjuzikle Jacob,s pillo u Americi.

* Koji vam je omiljeni junak kojem ste pozajmili glas?

- Bilo ih je mnogo, ali možda Simba iz "Kralja lavova", i to zbog sličnosti sa mojim karakterom i horoskopskim znakom - duplim Lavom. Možda je to i Artur iz "Arturovog Božića", lik sa kojim sam oborio sve rekorde u snimanju crtaća, pošto nisam izašao iz gluve sobe punih devet sati.

* Koliko vam je bilo potrebno da se kao Novosađanin prilagodite Beogradu, u kojem živite od 2003. godine?

- Suština je da gde god da odete, od sebe ne možete da pobegnete. Dakle, Novi Sad, Beograd, London, Njujork, svejedno, ako sam zadovoljan i ispunjen, nemam nikakve potrebe da se prilagođavam, pitam i preispitujem. Volim Beograd i već duže vreme ga osećam kao svoj grad. Moj kosmopolitski, nemirni, istraživački duh uvek kuje neke planove, a ja mu se zasad vešto opirem.


NA SETU SA FRANKOM NEROM
STEFANOVIĆ je nedavno završio i snimanje drugog dela "Vojne akademije", serije u kojoj igra doktora Mikija. Vredan je i na drugim poljima.

- Igram i u filmu "Mamula", gde mi je pripala jedna od glavnih uloga, pored čuvenog Franka Nera, italijanskog glumca. Na proleće me očekuje snimanje još jednog zanimljivog filma, a ima i još nekih novih ponuda i planova za budućnost - najavljuje glumac.