VOLELA bih da deca današnjice mogu da osete čaroliju i ushićenje koje su moja generacija i one starije osećale svaki put kada bismo zavirili u neku lepo ilustrovanu knjigu, ali se plašim da je to sada mnogo drugačije. Nažalost, nove generacije, ipak, radije biraju film ili kompjutersku igricu nego neku dobru knjigu - kaže za "Novosti" Ana Grigorjev, umetnica koja je ilustrovala više od stotinu knjiga za decu.

Posle zapaženih crteža kojima je obogatila izdanja bajki "Konjić Grbonjić" i "Zlatni ključić", ova autorka sada završava ilustracije za "Snežnu kraljicu" koju će objaviti "Evro Đunti".

- Davna želja mi je da ispričam ovu priču na svoj način i da prenesem svoj doživljaj - kroz sliku. Osnovna ideja je da se pridržavam što više originalne verzije ove divne Andersenove bajke, koja se malo razlikuje od verzije koja nam je svima poznata. Izazov je upravo dočarati duh te osnovne verzije, a opet prikazati i ličnu impresiju. Naravno, lik Snežne kraljice i njena očaravajuće ledena lepota su posebna inspiracija, kao i ledeni dvorac i zimski pejzaž - kaže naša sagovornica.

DA SE ČITA I GLEDA NEKADA ilustracija iskoči iznad onoga što je napisano, odnosno, odvuče pažnju od osnovnog svojstva knjige - da se čita, već postaje ono što se gleda. Neki pisci svoje tekstove prepuštaju ilustratoru koji ima zadatak da nacrta ponešto čega nema u priči, jer znaju da će efekat biti mnogo bolji. Tada ilustracija "prodaje knjigu", mada se većina pisaca možda s tim ne bi složila - kaže Ana Grigorjev.

Delima klasičnih i savremenih autora, ova autorka prilazi sa istim žarom i poštovanjem.

- Možda sa malo više opreza kada su u pitanju klasična dela, jer pokušavam da izbegnem ponavljanje nečijeg viđenja i doživljaja, koje je donekle neizbežno zbog toga što sam odrasla uz mnogo različitih verzija svake od poznatih klasičnih bajki. Najviše uživam u ilustrovanju dela koja nikada nisu bila ilustrovana, jer onda ne postoji ništa što bi me odvelo u tuđem pravcu, doživljaj je najiskreniji - kaže Ana Grigorjev.

Ilustracija je, po njenim rečima, tu da privuče čitaoca, naročito kada je najmlađi uzrast u pitanju, i zbog toga je zadatak ilustratora još važniji i odgovorniji.

- Ali opet, deci knjige često biraju roditelji koji još pamte vremena kada su se čitale lepo ilustrovane knjige i zbog toga se nadam da bar deo te impresije mogu da prenesu na njih. Nekada je ilustracija tu samo da bi popunila stranu i dekorisala knjigu i tada je ilustrator u senci pisca za decu. Tada je reč o površnom prilazu ilustraciji, a to čitalac može da prepozna - zaključuje autorka.