GRUPA pozorišnih umetnika uputila je Komisiji za imenovanje ulica i trgova Skupštine grada Beograda inicijativu da se sadašnjem Trgu Republike vrati raniji naziv - Pozorišni trg.

U dopisu, koji je u ime predlagača uputio teatrolog Milovan Zdravković, navodi se da se značajna pozorišta svuda u svetu najčešće nalaze na trgovima u centru grada i za njih uređenom prostornom ambijentu. Primer je Boljšoj teatar u Moskvi i Bečka državna opera, koji se kao i naš najstariji teatar (Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu) nalaze u srcu grada, na Pozorišnom trgu.

- Narodno pozorište u Beogradu, nažalost, nema tu sreću. Činjenica je da se nalazi u jezgru grada, ali nema sređen i osmišljen urbanistički ambijent. Sa dve strane pozorište je okovano parkinzima (ulice Dositejeva i Braće Jugović), a s druge dve prometnim saobraćajnicama Vasine i Francuske ulice. Od 1945. godine ne poseduje ni svoj trg: političkom voljom dotašnji Pozorišni trg postaje Trg Republike, a političkim previranjima krajem prošlog veka za neke postaje Trg slobode - ističe Zdravković.

U pismu se navodi i da savremene pozorišne tendencije iziskuju nove oblike umetničkog delanja (promocije, performanse, predstave na otvorenom, marketinške akcije) pa bi vraćanje starog naziva trgu podstaklo i osmišljavanje takvih projekata i nacionalnom teatru dalo novu funkciju - otvorenog pozorišta. Takođe, podseća se na činjenicu da se na ovom mestu nalaze i druge nacionalne i kulturne institucije: Narodni muzej, Pozorište "Boško Buha", Kulturni centar Beograda, Nacionalna galerija, pa i bioskop "Jadran". Tu su i dva značajna spomenika, Knezu Mihailu (prosvetitelju, osnivaču i patronu Narodnog pozorišta) i Branislavu Nišiću (velikom komediografu i upravniku nacionalnog teatra).

Svojim potpisima inicijativu su podržali, između ostalih, dirigenti Dejan Savić (v. d. upravnika nacionalnog teatra) i Đorđe Pavlović, glumci Tanasije Uzunović, Ljiljana Blagojević, Miodrag Radovanović Mrgud, baletski igrači Konstantin Kostjukov i Ana Pavlović, operski pevači Miodrag Jovanović i Nikola Kitanovski, scenografi Miodrag Tabački i Geroslav Zarić, kao i četrdesetak drugih umetnika.