JEZIK je jedno od najznačajnijih obeležja kulture i temelj ljudskog roda na kojem počiva kulturna istorija i tradicija čovečanstva. Zato je nemerljiv značaj učenja jezika, multilingvalizma i negovanja osobenosti malih jezika - rekao je za “Novosti” Zoran Paunović, prodekan Filološkog fakulteta u Beogradu, povodom Evropskog dana jezika koji je u sredu svečano obeležen.

Objedinjena proslava održana je na ovom fakultetu, a po Paunovićevim rečima, učešće su uzeli kulturni centri Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke, Španije, Austrije.

Evropski dan jezika ustanovljen je 2001. godine odlukom Saveta Evrope i uz pokroviteljstvo Evropske unije u uverenju da je višejezičnost na starom kontinentu dragocena realnost koju treba sačuvati, vrednovati i braniti u budućnosti.

TRI ODSTO U Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika, što čini oko tri odsto od ukupnog broja jezika na svetu. U svetu se govori 6.000 do 7.000 jezika, dok se, na primer, na teritoriji Rusije, gde živi 148 miliona stanovnika, govori daleko najveći broj jezika - od 130 do 200, u zavisnosti od kriterijuma.

Povodom međunarodne konferencije “Kultura u dijalogu” koja će se odvijati na Filološkom fakultetu od petka do 30. septembra, dekan Filološkog fakulteta Aleksandra Vraneš izjavila je da se “jezik čuva našom svešću i našom potrebom da ga imamo, a ne borbom protiv tuđica”. Ona je istakla da jezik može da prima strane uticaje ali je bitno da se sačuvaju njegova sintaksa i morfologija.

Ugroženost takozvanih malih jezika potvrđuje i najnovija studija o njihovom digitalnom izumiranju. Prema studiji koju je uradila evropska META-NET mreža, sa 60 istraživačkih institucija iz 34 zemlje, čije je sedište u Berlinu, najmanje 21 od 80 evropskih jezika je u opasnosti od digitalnog izumiranja, jer su ostali bez pisma koje može biti informatički obrađeno.

U studiji, u čijoj je pripremi učestvovalo više od 200 eksperata, ocenjivana je podrška informatičkih tehnologija za svaki od jezika u četiri oblasti: automatsko prevođenje, govorna interakcija, analiza teksta i raspoloživost jezičkih resursa.

Nekoliko jezika, kao što su islandski, letonski, litvanski i malteški ocenjeni su najnižom ocenom u sve četiri oblasti, jer ni za jedan od tih jezika nije zaključeno da postoji “odlična podrška”, ali je samo za engleski jezik ocenjeno da je podrška “dobra”. Za engleskim slede holandski, francuski, nemački, italijanski i španski, za koje postoji “umerena podrška”.

Za jezike kao što su baskijski, bugarski, katalonski, grčki, mađarski i poljski postoji “fragmentarna podrška”, što i njih svrstava u skup jezika sa visokim stepenom rizika. Ovoj grupi jezika pripada i srpski, kao i svi drugi jezici sa prostora bivše Jugoslavije.