TEK što su završili čišćenje fresaka u Dečanima, ekipa slikara-konzervatora, koju predvodi mr Miroslav Stanojlović, preselila se u Gračanicu. U južnom paraklisu Crkve uspenja Bogorodice, okruženi ventilatorima, veći deo dana provode na skelama pokušavajući da se izbore sa oštećenjima na životopisu koji bezmalo pola veka nije dodirnula ruka konzervatora.

- Životopis je prekriven tamnom masnom čađi i debelim slojem prašine. Po dugačkim fronclama paučine koja visi u uglovima vidi se da decenijama nije taknut - kaže Stanojlović. - To ne priliči manastiru takvog značaja. Objekat koji se nalazi na listi svetske baštine mora stalno da se neguje. Mi ćemo se potruditi da uradimo sve neophodne konzervatorske postupke, pre svega da očistimo životopis, tako da prosvetli.

Konzervatori rade u poslednjoj zadužbini kralja Milutina zahvaljujući donaciji ruske vlade za obnovu spomenika na Kosovu i Metohiji. Posao je putem tendera, koji je raspisao Unesko, dobila srpska firma „Koto“, koja je angažovala restauratore. Ista firma izvodi radove u Pećkoj patrijaršiji, a rukovodili su poslovima i u manastiru Dečani.

- Ovo je projekat u kome se stručne snage iz srpskog naroda proveravaju da li mogu da ispune stroge zahteve Uneska - smatra Stanojlović. - Nadamo se da ćemo opravdati poverenje.

DEČANI OBEZBEĐENI STANOJLOVIĆ je bio vođa ekipe koja je konzervirala deo životopisa u Dečanima - celinu iznad južnih vrata u priprati hrama i paraklis Svetog Nikole. - Pridržavali smo se etičkog principa minimalne intervencije - objašnjava.
- Preovlađivalo je čišćenje, pošto je zapadni zid bio izuzetno oslabljen, verovatno od prodiranja vode u nekoj ranijoj istoriji. U krstastim svodovima su bila velika odvajanja. Taj zidni životopis „lebdi“ i po sili zemljine teže imao je najveće šanse da se odvoji usled čak i malog potresa i da se obruši dole. Sada su sve te površine obezbeđene za dugi niz godina.

Gračanička osnivačka povelja, ispisana na zidu đakonikona 1321, proći će, takođe, konzervatorski tretman. U njoj su jasno naznačeni pravni parametri koji govore o dobro organizovanoj srpskoj državi toga doba.

- Gračanička povelja smatra se jednim od najvrednijih pisanih dokumenata slovenskog ambijenta i naše države iz doba kralja Milutina. Veoma je dragocena kao neki reper u srpskoj istoriji - objašnjava Stanojlović. - Po mojoj slikarskoj čulnosti smatrao sam da prvo treba da se očiste najugroženiji delovi životopisa gde su stajali gorionici. Odlučeno je, međutim, da se uradi deo u kome je i Gračanička povelja. Pretpostavljam da je to urađeno zbog toga što je veoma važno da se ovo istorijsko svedočanstvo sačuva od propadanja.

Povelja je pri dnu odvojena od zida. Taj deo lebdi kao neka zavesa.

- Pored toga što ćemo je očistiti od okamenjene prašine, masne čađi i drugih aero-taloga, moraćemo da je određenim materijalima dobro pričvrstimo za zid i za drvenu gredu, preko koje jednim delom prelazi - kaže Stanojlović.

Životopis u paraklisu najviše je oštećen u donjim delovima. Freska „Smrt episkopa lipljanskog Teodora“ dobrim delom je već sanirana.

- Oštećenja postoje u odvojenim delovima koja jednostavno lociramo kuckanjem, zatim ih, da se ne bi pogoršala situacija, učvršćujemo ubrizgavanjem injekcionih masa koje su u saglasju sa originalnim malterom.

Jedan od razloga zašto je prelepim srednjovekovnim freskama potrebna ruka konzervatora su i ugrebani natpisi. Iznad male niše gde je lik arhiđakona Stefena na njegovoj odeždi velikim slovima je urezano „Rada“. Pored imena i drugih žvrljotina, na svim zidovima iscrtane su brojne petokrake.

- U Gračanici je to česta pojava. Pretpostavljam da su mnoge natpise ugrebala deca, ne iz neke loše namere, već iz neznanja. Ali nailazimo i na imena nekih posetilaca i sveštenika koji su, kada je hram bio opustošen, na taj način ostavljali trag da su dolazili ovde. Iz tih razloga su tokom dolaska moštiju kneza Lazara zastaklili pripratu.

Prvi put Stanojlović je u Gračanici radio 1989, kasnije joj se često vraćao. Freskama treba konstantna pažnja, a glavno žarište, po njegovim rečima, nalazi se u južnom brodu, gde je kompjutersko merenje pokazalo da na dubini od 30 centimetara postoji vlaga.

- Trebalo bi i to da se uradi, ali tek pošto arhitekta utvrdi šta je mogući izvor prodiranja vode. Taj posao je odložen, jer ono što je po projektu Uneska ima prioritet. Nadam se da će i te freske nekad doći na red.