Izborna skupština SANU održaće se 1. novembra, ali trka za ulazak među „besmrtnike“ uveliko traje. Svih osam Akademijinih odeljenja, prema pravilniku, dužno je da svoje kandidate za akademike predlože do kraja juna. Članovi Odeljenja jezika i književnosti, kako „Novosti“ nezvanično saznaju, veći deo posla su uradili, tako što su na dve sednice, u nekoliko krugova (tajnog) glasanja, od oko 30 kandidata, izdvojili petoro. To su: Goran Petrović, Leon Koen, Sava Damjanov, Janoš Banjai i Sofija Miloradović. To, međutim, nije i definitivno...

O svakom izabranom kandidatu biće sačinjeni referati (sa biografijom, bibliografijom i ocenom dela), koje pišu po trojica akademika, i o njima će se raspravljati 19. juna. Tada će „rešeto“, međutim, biti još gušće, jer će svaki kandidat morati da dobije dvotrećinsku većinu članova Odeljenja, takođe tajnim glasanjem. Tako su moguće najrazličitije kombinacije, od toga da prođu samo neki, možda i jedan, do toga da „propusnicu“ dobiju svi. A ko će postati akademik, najpre dopisni, biće odlučeno na jesenjem zasedanju skupštine SANU, glasanjem svih članova, pri čemu se odlučuje većinom glasova prisutnih.

“SPORNI“ VAJAR U posebno delikatnoj situaciji našlo se Odeljenje za umetnost, jer su istaknutog vajara Savu Halugina za akademika predložila trojica njegovih kolega, iako je on član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Pritom, SANU vodi ustavni spor o legitimitetu VANU. Neobična situacija je i sa nekim piscima koji su članovi Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, a inače žive u Beogradu.

Slična procedura važi i za izbor redovnih članova Akademije, za koje je Odeljenje jezika i književnosti predložilo Predraga Pipera, Aleksandra Lomu, Nadu Milošević Đorđević i Milorada Radovanovića. Da bi dopisni član postao redovni, praksa je pokazala, potrebno je da prođe između šest i devet godina. Za inostrane članove, Odeljenje je predložilo Petera Handkea i Dejvida Norisa.

Predlog za moguće akademike mogu da daju pojedine kulturne institucije, fakulteti i strukovne organizacije, pa je tu priliku ovoga puta iskoristio Upravni odbor Udruženja književnika Srbije, koji je krajem marta kandidovao 18 svojih članova. To su: Milovan Vitezović, Jovan Delić, Gojko Đogo, Veselin Đuretić, Miroslav Egerić, Dobrica Erić, Dušan Ivanić, Srba Ignjatović, Dimitrije Kalezić, Milo Lompar, Radovan Beli Marković, Marko Nedić, Dobrilo Nenadić, Petar Pajić, Rajko Petrov Nogo, Adam Puslojić, Ljubivoje Ršumović i Petar Sarić. Na spisku je bilo još četvoro - Slobodan Rakitić i Milorad Đurić nisu prihvatili kandidaturu, bez obrazloženja, Grozdana Olujić iz razloga što piše novi roman, a Radivoje Mikić jer ga je već kandidovao fakultet na kojem radi.

U kratkom propratnom pismu UO navedeno je da većina predloženih kandidata misli poput Mila Lompara, koji se zahvalio Udruženju na predlogu, podsećajući na reči Mihaila Lalića u času kada je podržao peticiju protiv rušenja Njegoševe kapele: „Potpis dajem, uspehu se ne nadam“. Ove reči pokazale su se proročkim, jer nijedan od predloženih nije prošao na Odeljenju. Iako su čak desetoro njih predložili pojedini akademici, prilikom tajnog izjašnjavanja glasovi su se rasuli, pa je tako ispalo da je rukovodstvo pisaca svojim članovima napravilo medveđu uslugu.

Upućeni ističu i da je veoma teško da neko iz cuga uđe u Akademiju, podsećajući da su čak i takve ličnosti kao što su Pavle Ivić i Dejan Medaković morali da „konkurišu“ po dva-tri puta.

Iz vrha SANU odeljenjima je sugerisano da predlože po dva, najviše tri člana, jer za više nema mesta. Odeljenje jezika i književnosti je ovoga puta u specifičnoj situaciji jer je između održavanja dve skupštine ostalo bez nekoliko članova, među kojima su Nikša Stipčević, Milorad Pavić, Miroslav Pantić, Milka Ivić, Erih Koš, Aleksandar Mladenović i Ištvan Seli.

Bilo kako bilo, književna „petorka“ je ušla u „polufinale“, što se može smatrati lepim i obećavajućim rezultatom. Do željenog cilja, međutim, ima još da se igra...