JEDNA bledunjava, skromna i neugledna devojka uspela je da zavede neke od velikana umetnosti 20. veka, među kojima su i britanski pisac Aldouns Haksli, glumac Orson Vels i reditelj Franko Zafireli. Njeno ime je Džejn Ejr. Rođena je 1820. godine u Engleskoj, u teško vreme promena, kada su novac i imetak bili bitniji od svega. Kao devojčica ostala je bez roditelja, a odgajala je okrutna ujna, koja je poslala u internat, posle koga će svoje parče hleba morati da zarađuje kao guvernanta... Glavna je junakinja romana Šarlote Bronte koji je po njoj dobio ime.

Njenu odlučnost, moralnost, duhovnu lepotu i snagu stvorila je mašta jedne od tri sestre iz slavne spisateljske porodice, čija dela i posle skoro dva veka nalaze nove tumače i poklonike. Čak milion ljudi godišnje poseti muzej u Havortu, kuću u kojoj su živele, patile i stvarale Šarlota, Emili i Ana, a na ovogodišnjem Festu prikazane su nove ekranizacije “Orkanskih visova” i “Džejn Ejr”.

PRETNJA TUŽBOM PRE šest godina na jednoj aukciji pojavila su se pisma iz kojih se vidi da je Šarlota Bronte planirala da preradi neke odlomke “Džejn Ejr” zbog pretnji tužbom. Prema pismima koje je napisao unuk direktora škole “Lovud”, u opisu škole koju pohađa Džejn Ejr i surovom odnosu prema devojkama, sveštenik Vilijam Karuso-Vilson, čija je učenica bila Šarlota Bronte, prepoznao je sebe. - Pisao je Šarloti Bronte kako bi izrazio protest, a rezultat je bio da je napisala nacrt koji posedujem i u kojem je uklonila dobar deo onoga što je prethodno napisala o školi - tvrdi unuk Vilijama Karusa-Vilsona u pismu iz 1912. Šarlota Bronte nije unela izmene u knjigu, a direktor škole nije podneo tužbu protiv nje.

Reditelj Andre Arnold smelo je pročitao delo Emili Bronte, dodelivši ulogu Hitklifa britanskom glumcu afričkog porekla Džejmsu Hovsonu, dok su viđenje najpopularnijeg Šarlotinog romana, američkog reditelja japanskog porekla Kerija Fukunage, kritičari visoko ocenili. Pohvale su stigle i za Australijanku Miju Vaslovsku kao Džejn i novu zvezdu britanskog filma Majkla Fasbendera u ulozi Ročestera.

Fukunagina verzija jedna je u dugačkom nizu ekranizacija “Džejn Ejr” započete još u eri nemog filma. Ali, junakinja koju smatraju pretečom emancipovanih žena modernog doba nebrojeno puta stala je na pozorišnu scenu kao dramski, ali čak i kao operski i baletski lik. Inspirisala je i jednu simfoniju. Radio i televizijske adaptacije se teško mogu i nabrojati.

Prvi nemi film po romanu Šarlote Bronte snimljen je 1910. godine, a 1914. nastala su čak dva ostvarenja. Među divama pokretnih slika bez tona, u ulozi Džejn pojavljivale su se Luiz Val, Alisa Bredi i Mejbl Balin. Prvu “ozvučenu” Džejn odigrala je Virdžinija Brus, kojoj je partner bio Kolin Klajv. I jedan od najpopularnijih horora četrdesetih godina prošlog veka “Hodao sam sa zombijem” Žaka Turnijea, delimično je inspirisan ovim romanom. Snimljen je 1943. kada i najčuvenija crno-bela ekranizacija “Džejn Ejr”.

Režirao je Robert Stivenson po scenariju, koga je uz Džona Hausmena pisao niko drugi do Aldouns Haksli. Autor “Vrlog novog sveta”, tada na “privremenom radu” u Holivudu, potpisao je scenario i za “Gordost i predrasude” Džejn Ostin, u kome je gospodina Darsija igao Lorens Olivije. Dijaloge koje je Haksli pisao po delu Šarlote Bronte, pred kamerama su izgovarali Džoan Fontejn (Džejn Ejr), Orson Vels (Ročester) i tada još mlada i neafirmisana Elizabet Tejlor (Helen Berns).

Za razliku od ovog filmskog klasika, koji se više fokusirao na zastrašujuću, mračnu stranu priče, vezanu za Ročesterovu mentalno obolelu ženu, zatočenu na tavanu zamka Tornfild, jedan od najvećih italijanskih reditelja Franko Zafareli se u svom filmu iz 1996. godine više bavio psihološkim nijansama odnosa glavnih junaka. U centru njegove pažnje su Džejn i njen poslodavac i velika ljubav Ročester, koga napušta zato što joj je prećutao da je u braku, ali mu se vraća i prihvata ga oslepljenog, posle požara koji je podmetnula njegova utamničena i luda žena.

POŠTANSKE MARKE POVODOM 150. godišnjice smrti Šarlote Bronte, 2005. godine umetnički prikazi scena iz “Džejn Ejr” štampani su na poštanskim markama. Britanska Kraljevska pošta izdala je tada šest maraka sa litografijama koje je naslikao portugalski umetnik Paulo Rego 1847. godine.

Nekoliko filmskih adaptacija snimljeno je u Indiji, Hongkongu i Meksiku, dok je prvi balet nastao 1994. godine. Komponovala ga je Julija Gomelskaja, a na scenu Londonskog dečijeg baleta postavila koreograf Polijana Bakingam. Izvođen je sa velikim uspehom, dok su nešto skromnijeg dometa bili mjuzikli “Džejn Ejr”. Izvedena su dva: jedan prema libretu Čarlsa Koritora i muzici Majkla Maltalnera, u Pozorištu Irej, u Pensilvaniji 1998; i drugi Pola Gordona u Bruks Etkinson pozorištu, 2000. godine. Dva kompozitora oprobala su se u operama čiji je libreto baziran na ovom delu - Džon Džilbert i Majkl Brekli, dok somfonijsku verziju potpisuje Majkl Bosk. Ovo delo, koja je njegova sedma simfonija, premijerno je izvedeno u Francuskoj 2009. godine.

Ipak, uticaj Šarlote Bronte i dela kojim se proslavila još za života možda se najbolje vidi u literaturi. Veliki broj romana i priča napisan je ili pod uticajem ove knjige, ili su sudbine njenih junaka dobile nove obrte u rukopisu drugih autora. Najslavniji primer je sigurno “Rebeka” Dafne de Morije iz 1938. godine. Ovaj roman, koji je bio preložak istoimenom Hičkokovom filmu (Rebeku glumi jedna od “filmskih Džejn” - Džoan Fontejn) bio je izvor brojnih polemika, jer su uticaj Bronteove neki od kritičara tumačili kao - plagijat. Posle dve decenije usledio je roman “Devet kočija čeka” Meri Stjuart, koji se direktno “naslanjao” na “Džejn Ejr”, dok je motive iz dela Šarlote Bronte, Stjuartova koristila i u “Bršljenu”. Jedno od desetine dela objavljenih u poslednje dve decenije je čak pisano i u naučnofantastičnom žanru. Nazvano je “Džena rođena na zvezdama”, a potpisuje ga Šaron Šin.