OD četvrtka, 23. februara, u beogradskim bioskopima „Takvud“ i „Sinepleks“ u „Delta sitiju“ počinje prikazivanje rediteljskog filma Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“, koji je već gotovo dva meseca u gro planu naših javnih zbivanja. U Srbiji se film, ocenjen kao skandalozan, neće prikazivati, i to iz potpuno praktičnih razloga - bioskopi u unutrašnjosti nisu opremljeni za digitalne projekcije.

Tako će, napokon, i naša publika dobiti priliku da vidi priču o ratu u BiH, koju je holivudska zvezda nazvala ljubavnom, dok su je vodeći američki kritičari (odmah nakon prve premijere u Vašingtonu), videli kao „banalnu i površnu lekciju o istoriji i zločinu“. Slične kritike Anđelina Džoli pokupila je i na nedavnom festivalu u Berlinu, gde je njen film prikazan van selekcije. O tome za „Novosti“ govori Dinko Tucaković, naš poznati kritičar i reditelj.

- Taj film nije filmsko delo, nego politička akcija, i to je jasno. Podsetimo se da je pred američku premijeru, Anđelina Džoli imala sastanak sa predsednikom Barakom Obamom. Na festivalu u Berlinu, pored raznih susreta sa novinarima i medijima, Džolijeva se sastala i sa ministrom inostranih poslova, šefom nemačke diplomatije Gvidom Vestervelom. Na premijerama u Sarajevu i Zagrebu bio je kompletan državni vrh tih zemalja. Sve bi, dakle, moglo da uputi da je „Zemlja krvi i meda“ zapravo jedan dobro organizovani politički propagandni projekat - kaže Tucaković.

Sam film, kako ističe, lišen je bilo kakvih umetničkih kvaliteta.

MILOSRDNI ANĐEO I glumac Nebojša Glogovac slično ocenjuje čitav događaj:
- Iskreno, ne znam šta bi, pre svega, moglo da se očekuje od rediteljskog filma Anđeline Džoli - ona je lepa žena, ima možda par glumačkih uzleta, ali ne impresivnih, bavi se humanitarnim radom. Mogla je, naravno, prijatno da iznenadi, ali teško. Jer, ona je kao nadgradnju svog humanitarnog rada rešila da „očas posla“ snimi film o ratu na Balkanu, koji do kraja ne razmeju ni ljudi odavde. To što ona govori da je napravila ljubavni film, samo je maska, više mi liči da je to priča o neophodnosti i opravdanosti američkih vojnih intervencija. Jer samo tako, „milosrdni anđeo“ koji gađa neko dete na noši, može nekome da zaliči da možda ima i nečeg „anđeoskog“ u sebi, tako da je mnogo važnije pitanje ko je dao pare za film i ko je zaista radio produkciju, nego to što ga je režirala Anđelina Džoli - kaže Glogovac.

- Od te ljubavne priče, o kojoj Anđelina Džoli neprestano govori, nema ništa. Glumac Goran Kostić, u liku glavnog junaka, jednostavno je nepodnošljiv za gledanje, Zana Marjanović, koja igra glavnu junakinju, za nijansu manje. Sama konstrukcija scenarija je pamfletska i politička, tako da su na festivalu u Berlinu čak i kolege iz Bosne i Hrvatske dale negativne kritike filmu. Jurica Pavlić je u „Jutarnjem listu“ napisao da je takav pristup ratu u BiH neistinit i površan.

Ono što može da bude alarmantno, po rečima Dinka Tucakovića, jeste najava Anđeline Džoli da će njen sledeći rediteljski film biti o Avganistanu.

- Reč je, dakle, o ženi koja je uposlena u politici, koja je vrlo sposobna, i veoma dobro zna šta radi, tako da već možemo da naslutimo kakav će biti i njen film o Avganistanu. Ali moramo da naviknemo da filmovi kao političke akcije postoje, i da će postojati.

S druge strane, ono što po Tucakoviću izaziva najveću neprijatnost jeste reakcija naše kulturne sredine na ovaj film, i izjave Anđeline Džoli koje ga prate. Umesto tolikog insistiranja na tome da smo povređeni i da je reč o istorijskoj prevari, trebalo je da mirno, demokratski, pustimo da se film pojavi i u Republici Srpskoj i ovde, i da se sam vrati na marginu, gde mu je i mesto, jer nema nikakvih vrednosti.

- Mislim da se nismo snašli u celom ovom slučaju i da me čitava zbrka podsetila na najgora vremena kada su filmovi ovde bili zabranjivani. Film Anđeline Džoli nije zabranjen, ali se stekao takav utisak. Drago mi je što se predsednik RS Milorad Dodik ogradio, i što je objašnjeno da distributer ne želi da prikazuje loš film, jer neće da bude na gubitku. Ali Anđelina Džoli odlično manipuliše, i omogućili smo joj da to radi još i više - da daje izjave kako se ne oseća bezbednom da dođe u Beograd i Banjaluku, ili, da je njen film zabranjen. Moramo da naviknemo da postoje i takvi filmovi, kao što je ovaj, da će postojati, i da to prihvatimo mirno. Jer, ako pogledamo sajt Anđeline Džoli, što je jedan vrlo demokratski sud, vidimo da je prošla najstrašnije, da je film ocenjen kao loš, pamfletski, površan, amaterski... i da je tu sve došlo na „svoje mesto“ - ističe Tucaković.

BANJALUKA: UGOSTIĆEMO ANĐELINU DŽOLI

Film „U zemlji krvi i meda“ postigao je očigledno politički cilj i iskrivio istinu rata u BiH, a scene nasilja se takođe nerealne i imaju za cilj da pokažu Srbe u najgorem mogućem izdanju.

Ovo je poruka predstavnika porodica poginulih i nestalih civila iz proteklog rata, kao i predstavnika Centra za istraživanje ratnih zločina Republike Srpske. Direktor centra Janko Velimirović kaže da kada god neko pogleda ovaj film van naših prostora, Srbi će mu se zgaditi večno.

- Nije to jedini film koji tako prikazuje događaje na ovom prostoru. Posebno je zanimljivo i mesto gde je održana premijera u Sarajevu, jer je u sarajevskoj Zetri, prema dokumentaciji koju posedujemo, bio logor u kojem su zatvarane Srpkinje i Srbi. Ko se vraća na mesto zločina, pokazuje i ova situacija.

S druge strane Nedeljko Mitrović, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske, kaže da su preko Centra za pomirenje iz Sarajeva dobili indirektnu poruku od Anđeline Džoli da želi da dođe u Banjaluku i razgovara o filmu sa žrtvama rata iz Srpske.

- Ugostićemo je rado, ali demanti su kao kada prospeš jastuk perja na vetru i onda pokušaš pokupiti to perje - rekao je Mitrović.

Boro Medić, potpredsednik Saveza logoraša Republike Srpske rekao je:

- Ovaj film je vrhunac antisrpske pristrasnosti. (S. M.)