Naš film bez adrese?

KADA je Institut za film, čiji je osnivač Udruženje filmskih umetnika Srbije, neregularno “transformisan” u Filmski centar Srbije, na čelu sa “magom srpskog filma” Đorđem Milićevićem, “nestali” su i prostori koje je institut koristio - u Čika Ljubinoj ulici broj 15, na Terazijama 13, i u Nušićevoj 4.

Ovaj “Menhetn” zamenjen je “Bruklinom” - Filmski centar preseljen je blizu železničke stanice, u uzanu, neuređenu, gotovo “slepu” Zagrebačku ulicu broj 9, na četvrti sprat predratne zgrade bez lifta i centralnog grejanja, sa starim električnim instalacijama od kojih preti požar... Ovo, nekada očigledno vrlo vredno i lepo zdanje iz legata Luke Ćelovića, danas ima zastrašujući ulaz - oštećeno stepenište koje zbog blizine jednog poznatog beogradskog parka pomalo liči i na smetlište, a zbog podzemnih voda koje ulaze u kanalizaciju često se oseća i nepodnošljiv smrad...

Navodnu, “prepevanu” odluku UO FCS o ovakvoj zameni prostora, radi dobijanja saglasnosti Ministarstva kulture, tadašnjem ministru Draganu Kojadinoviću, odnosno, državnom sekretaru za kulturu Ljiljani Šop, 22. februara 2006. uputio je Đorđe Milićević, u to vreme direktor FCS. A samu odluku da se izvrši zamena prostora potpisala je Ana Vučetić, tadašnji predsednik UO FCS. Deo filmske javnosti koji pamti to vreme seća se da je u kancelarijama FC u Čika Ljubinoj ulici ostao samo Đorđe Milićević sa delom računovodstva, a odmah je krenulo i “sređivanje”, inače, veoma kvalitetnog, i po evropskim standardima već uređenog prostora - srušen je zid sa fotografijama koje su činile deo istorije srpskog i jugoslovenskog filma, i ostalo je upamćeno kako su po mrazu, na minus osam, ljudi iz jedne od naših najznačajnijih filmskih institucija iz kontejnera vadili deo pobacanih fotografija i knjiga.

Poslednjih meseci u našim filmskim krugovima može se čuti da bi FCS opet mogao da se nađe na ulici, jer je Beogradski univerzitet, inače ovlašćeni korisnik legata Ćelović, deo ove zadužbine već prodao firmi “Nelt”, i da potražuje prostor u Zagrebačkoj ulici. Novo izbacivanje, po rečima Miroljuba Vučkovića, v. d. direktora FCS, ipak ne bi moglo da se dogodi, jer je Ugovor o zakupu poslovnih prostorija sa zakupodavcem, Javnim preduzećem za upravljanje poslovnim prostorom “Poslovni prostor opštine Stari grad” važeći do 31. marta 2016. godine. “Zanimljivo” je, međutim, da zakup teče od 1. aprila 2006, a u opštini Stari grad, pod brojem 0566/3034, teče retroaktivno - ugovor o zakupu zaveden je i overen tek 3. marta 2010! Postoji još jedna pravna neregulativa - ugovor je u ime FCS potpisao tadašnji zamenik direktora Milićevića, koji nije bio stalno zaposlen, nego je bio angažovan po ugovoru o delu, iako zakon jasno precizira da nije imao pravo potpisa.

- Sve je izvedeno pod motivom da bi, navodno, svi zaposleni u FC bili zajedno, u jednom prostoru - objašnjava Vučković. - Prihvatili smo da budemo preseljeni, da se ne bi dogodilo da budemo nigde. Ali, bez obzira na to što je u međuvremenu uložen novac da bi prostor u kome se nalazimo mogao nekako da profunkcioniše za naše potrebe, on i dalje nije adekvatan. Šta ćemo činiti sada kada imamo Zakon o kinematografiji, razmotriće UO, on će odlučiti da li ćemo od Ministarstva kulture odmah tražiti novi prostor, ili ćemo ovde čekati 2016. godinu.

Zanimljivo je da su pravna akta i dokumenta vezana za ovu, ali i mnoge druge finansijske i ostale malverzacije koje su se odvijale oko i unutar FC tokom epohe “Kojadinović - Milićević”, odavno predate državnom tužiocu, pa je neizbežno pitanje zbog čega ne reaguje.

- Da bi institucije mogle da se sankcionišu, konačno treba da prestane naša tradicija opraštanja i “zaborava”, i da svako počne da radi svoj posao odgovorno, duboko svestan da će snositi sankcije za sve što čini - kaže Vučković, naglašavajući da nekakav optimizam u dobre promene ipak ima.

SVE SE ZNA

PO rečima reditelja Gorana Paskaljevića, vrlo se lako i brzo moglo saznati šta se događalo sa nekadašnjim prostorom FCS, da je to neko zaista želeo da sazna:

- Prošlo je dosta vremena, u međuvremenu je neko to već kupio za sto dinara po kvadratu, kako neki ovde inače kupuju i stambeni i poslovni prostor. Ne verujem da kancelarije u centru grada više mogu da se vrate, ali, u svakom slučaju, FC mora što hitnije da dobije adekvatan prostor. Ono gde se sada nalazi u Zagrebačkoj ulici, ravno je sramoti.

Kako ističe reditelj Goran Marković, država koja je sada osnivač FCS, mora da obezbedi novi prostor.

- To nije više pitanje dobre volje, nego, kao što postoji zgrada Narodnog muzeja ili nacionalnog teatra, tako mora da postoji i zgrada FCS kakav mu pripada.