DIPLOMATE su ljudi dobre ali jednostavne pameti, ljudi uprošćene i ograničene osetljivosti i hladna srca, ali ne i lišeni srca i bez svake osetljivosti, sposobni za pretvaranje, ali ne zatvoreni i tajanstveni, još manje podli, snažni, ali ne i grubi, brzi i odlučni, ali ne preki i brzopleti, stvarni, trezveni, ali i suvi i dosadni. Oni treba da znaju dosta, ali na tom što znaju ne smeju da se vide tragovi učenja, svojim znanjem treba da zadive onog sa kim govore, ali da ga nikad ne zbune, ne uvrede i ne postide njime...

Ovo je pisac Ivo Andrić zapisao u svojoj beležnici o diplomatama i diplomatskoj službi, u kojoj je proveo 21 godinu (1920-1940). Prvi put, a u sklopu obeležavanja 50 godina od dodele Nobelove nagrade, u Arhivu Jugoslavije u ponedeljak (u 13 časova) biće otvorena izložba arhivskih dokumenata iz tog perioda o našem jedinom nobelovcu. Izložba, čiji su autori Dušan Jončić i Jelena Đurišić, vraća piscu deo potisnute i manje poznate biografije.

- Nema mnogo nepoznanica o Andriću kao diplomati. Imao je zaista bogatu karijeru, po mnogima i uspešnu - kaže Miladin Milošević, direktor Arhiva Jugoslavije. - Službovao je u osam država i deset gradova, od Vatikana, preko Bukurešta, Trsta, Graca, Beograda, Marseja, Pariza, Madrida, Brisela, Ženeve, ponovo Beograda, pa Berlina, od najnižeg zvanja u službi do pomoćnika ministra inostranih poslova i na kraju do opunomoćenog ministra i izvanrednog izaslanika, i to u Trećem rajhu. Njegovi pretpostavljeni su zabeležili da je čovek posebne inteligencije, svestrano obrazovan, da je ozbiljan i čestitog karaktera, uzdržan, tačan, precizan, odgovoran. Imao je sve osobine koje bi trebalo da ima državni činovnik u diplomatiji. Treba znati da nije kreirao državnu politiku, ali je bio njen tumač.

Izložba obuhvata 152 dokumenta - ukaze o postavljenju, diplomatske izveštaje, fotografije diplomatskih predstavništava Kraljevine SHS/Jugoslavije u kojima je radio Andrić. Među izloženim dokumentima nalazi se i njegov pismeni deo ispita za konzularne činovnike iz narodne istorije na temu “Koliko je bilo srpskih država i kako su one postale”, koji je pregledao čuveni istoričar dr Vladimir Ćorović. Na njemu je i Ćorovićeva beleška: “Vrlo inteligentno rađen rad.” Predložio je da mu se da ocena devet.

Izložen je i tekst iz francuskog lista “Imanite” o Andrićevom postavljenju za pomoćnika ministra, u kome se navodi: “... Star 45 godina, to je čovek retke inteligencije koji je napravio briljantnu diplomatsku karijeru i koji se, u isto vreme, istakao i kao pisac...” Dokumenta govore da je Andrić umeo da ličnosti i pojave definiše pravim imenom i kvalifikacijom. To su vreme i istorija, uglavnom, potvrdili. Smatrao je da su Musolini, Hitler i Staljin diktatori, da su njihovi sistemi totalitarni i agresivni, zapadne demokrate kolebljive i neodlučne.

ROĐENDAN MADA je u knjizi rođenih upisano da je Andrić rođen 9. oktobra 1892, u svim dokumentima gde je svojeručno upisivao datum rođena pisao je 10. oktobar. U ponedeljak se navršava 119 godina od njegovog rođenja.

- Najdelikatniji i najosetljiviji period Andrićeve diplomatske karijere predstavlja njegovo službovanje u Berlinu. Njegova misija u Trećem rajhu je bila teška i on je za te godine rekao da su mu najmučnije u životu. Bio je u centru odakle je dirigovano rušenje Evrope i izbijanje požara Drugog svetskog rata. Sve se to dešavalo pred njegovim očima. Suočavao se i sa činjenicom da se mimo njega kao zvaničnog predstavnika države održavaju tajni kontakti i pregovori Beograda i Berlina u vezi sa pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu. Predsednik Vlade Dragiša Cvetković više puta je, bez Andrićevog znanja, slao tajne emisare na razgovore sa Hitlerovim saradnicima.

Kako ističe naš sagovornik, to ga je veoma pogađalo, pa je tražio i da se povuče iz Berlina kao “poslanik sa smanjenim autoritetom koji nema poverenje svoje vlade”. Ubrzo posle poznatih događaja 27. marta, 5. aprila dobio je pasoš i saopšteno mu je da mora da napusti Nemačku zbog prekida diplomatskih veza sa Beogradom. Nešto kasnije je penzionisan i tako se završila njegova uspešna diplomatska karijera.


ZNAK PORED PUTA

ISPOD spomenika Ivi Andriću u Beograd u nedelju je otkriven citat iz njegovog dela “Znakovi pored puta”:

Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli, kao pramičak magle koji se gubi. A sve što su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke.”

Time je zvanično otpočela godina u kojoj se obeležavaju tri Andrićeva jubileja: pola veka od dobijanja Nobelove nagrade, vek od objavljivanja prvog književnog rada i 120 godina od rođenja.

- Andrić je govorio da veština nije u pisanju već u brisanju

- rekao je ministar kulture Predrag Marković, otvarajući ovo obeležje. - Suviše reči upotrebljavamo da zamaglimo misao, zbog toga je Andrić, kada se o nečemu izjašnjavao, činio to više puta, svaki put istim rečima, svaki put jasno i nedosmisleno, jer nije želeo da mi njega tumačimo.

Odlomke iz “Na Drini ćuprija” čitao je glumac Tihomir Stanić.