PUSTOŠILI su ratni, politički i socijalni vihori Višegrad vekovima, vidi se to na svakom koraku varoši na istoku Republike Srpske. Snažno osećanje da je nevoljama došao kraj, da je rođena nova epoha, u utorak je preplavilo obale Drine: počela je, na Vidovdan, izgradnja Andrićgrada, prve naseobine u istoriji čovečanstva inspirisane literaturom, posvećene našem jedinom nobelovcu. Glavni „krivci“ su Emir Kusturica i Milorad Dodik.

Postavljanje kamena temeljca u režiji idejnog tvorca Andrićgrada, pretvorilo se u spektakl, bez uobičajenih rekvizita, lopate i fotoaparata. Ovoga puta bila je to simfonija orkestra RTS, pojačana zvukom teških građevinskih mašina. Grmela je sa velike bine „Karmina burana“, našao se orkestar pod vođstvom Bojana Suđića u nebranom grožđu, trebalo je nadjačati decibele „konkurentskog“ muziciranja.

- To je najdramatičnija muzika za koju znam, istovremeno i evropska, nema ničega prikladnijeg za ovakav poduhvat. Započeo sam najznačajniji posao u svom životu, uveren da će Andrićgrad promeniti živote ljudi „na ovim prostorima“ - rekao je Kusturica usred spektakla, ističući da će posao biti rađen u fazama, tokom naredne četiri godine.

- Stao sam iza ovog projekta, jer je to odlična vest za Višegrad i RS, a ne sumnjam da će proslavljeni reditelj učiniti ono što mnogi priželjkuju, da će snimiti film „Na Drini ćuprija“ - naglasio je predsednik RS Milorad Dodik, koji je sa premijerom Aleksandrom Džombićem i predsednikom opštine Višegrad Tomislavom Popovićem prisustvovao spektaklu.

- Posebno raduje to što u Višegradu nema protivnika ovoj ideji.

“NOVOSTI“ MEDIJSKI SPONZOR „VEČERNJE novosti“ medijski su sponzor izgradnje Andrićgrada.
- Zadovoljan sam i ponosan što smo dobili saglasnost političkog vrha Republike Srpske i idejnog tvorca Andrićgrada da budemo medijski pokrovitelji velikog projekta. Za Andrićev jubilej štampali smo „Na Drini ćupriju“ u 30.000 primeraka, a prethodno smo Kusturičinu knjigu prodali u više od 100.000 primeraka - rekao je u utorak Manojlo Vukotić, direktor i glavni urednik „Novosti“. - Projekat Andrićgrada je najveći spomenik Andriću i njegovom delu. Kusturica tvrdi da će glavna ulica biti gotova iduće godine, Dodik ističe da će sve biti završeno za tri godine, a „Novosti“ će veliki poduhvat ispratiti do kraja, kao sponzor, u svakom pogledu.

Zaista, na obalama Drine u utorak je bila cela varoš, pomalo zaboravljena i zapostavljena, u bliskoj prošlosti.

Ispred bine, spontano, Kusturica je objasnio: ideja je da pagansko, otomansko, hrišćansko i građansko razdoblje, kroz arhitekturu postanu deo Andrićgrada. Na ulazu će se zato nalaziti srpski srednjovekovni dvor sa jedne, i otomanski han sa druge strane. Grad će čuvati kulturu a ne žito, biće to naseobina kakva bi ovde odavno postojala da nije bilo ratova. Ideja je da se usamljenoj lepoti čuvene ćuprije, pridoda arhitektura malih mesta na Mediteranu. Andrićgrad je tu da upotpuni istorijsku sliku „ovih prostora“ i postane žila kucavica koju varoš nema.

Pitali smo proslavljenog reditelja, plaši li se da gradnju u današnjoj Bosni, nečija politika može osujetiti?

- Prošla su ta vremena. Ko ne razume da je cilj ovog posla pacifikovanje prošlosti i budućnosti, da je ovo grad mira, pretvara se da ništa ne razume - naglasio je graditelj i dodao u šali: - Podići ćemo, za svaki slučaj, visoke zidove oko Andrićevog grada.


KUSTURICA O ANDRIĆU I KAMENGRADU: NAJZNAČAJNIJA SLIKA O NAMA

GRAD koji je prethodio gradu u kome nastaje ratna ekonomija (koja danas pokreće svet), inspiracija je za Andrićgrad. Grad utopija vraća nas na početak istorije ljudskog udruživanja, ali i u njegovo najsvetlije doba, kraj srednjeg veka i početak renesanse. Da je kojom srećom ovde postojao „željeni grad“, da je unutra stvarano pamćenje, možda bi i naša dramatična istorija bila blaža. Naša svirepa osećajnost bila bi potrošena, jer ljudska osećanja koriguju ulice pod pravim uglom, trgovi ukrašeni anđelčićima i klasičnim junacima, gde vladaju helenske proporcije, a karakteristike i namere države projektuju kroz stroga pravila gradnje.

Otkuda ovolika popularnost mosta na Drini, pitao sam se posle toliko viđenih mostova po svetu? Njegova nesporna lepota, ravnomerni lukovi, rasponi visina, sve je spoj orijenta i helenske sklonosti ka meri i proporciji. Slava ovog mosta nastala je u oskudici konkurencije u lepoti, u nedostatku grada oko njega. U takvom gradu koga nema, školovao se i odrastao je Ivo Andrić, baš on je kasnije islikao najmaštovitiju ali i najpotresniju sliku našeg života i istorije... Čitajući Andrićev Višegrad, stvorili smo sliku grada koga nema u realnosti.

Grad koji pravimo na ušću nastao je u literaturi Ive Andrića, najvećeg umetnika među Južnim Slovenima. Naša želja je da duh velikana ostane uokviren kao najznačajnija slika o nama, kroz funkciju Andrićgrada, kome ne treba vojska, gde se umesto žita čuva kultura.

Da je Andrić danas živ, zvali bi ga „kontroverzni umetnik“, za jedan balkanski narod bio bi izdajnik, jer je u ličnu kartu upisao pripadnost drugoj naciji, pre toga bio je član Mlade Bosne, pa kraljevski ambasador, a na dodeli Nobelove nagrade nije govorio o samoupravnom socijalizmu... Sigurno je da ćemo podići grad za pamćenje istorije, grad koji će nas štititi od surove istorije, čija smo mi deca - rekao je u utorak proslavljeni reditelj Emir Kusturica.