SVOJ prvi roman, “Priča Džona Smita”, Artur Konan Dojl, mladi lekar koji je za sobom imao nekoliko, pod pseudonimom objavljenih priča, pun nade poslao je izdavaču. Nije ni slutio da će mu poslovično pouzdana britanska kraljevska pošta prirediti košmar za svakog pisca - rukopis se izgubio!

Ove jeseni, 138 godina nakon što je napisan, Dojlov prvenac, prvi put će se naći pred čitaocima. Uz pristanak piščeve književne zadužbine objaviće ga Britanska biblioteka. Ali, to neće biti originalna verzija, koja je trajno nestala u pošti, već naknadno, po Dojlovom sećanju rekonstruisan roman. Da li zbog malera koji je pratio taj prvi, ambiciozniji prozni rad, ili zato što nije bio siguran u njegovu vrednost, pisac ga nikada više nije dovršio i predao u štampu.

Rukopis je 2007. godine dospeo u Kolekciju Konana Dojla u Britanskoj biblioteci, koja se sada, po rečima kustosa Rejčl Fos, upušta iz više razloga u ovaj izdavački projekat. Najbitniji je da pruži jedan drugačiji uvid u stvaralaštvo pisca koji se proslavio kao tvorac najčuvenijeg detektiva - Šerloka Holmsa. Fosova tvrdi, da uprkos tome što roman ima “labavu fabulu i karakterizaciju”, činjenica da se Dojl vraćao ovom rukopisu, govori da mu je bilo stalo do njega, da su ga intrigirale teme “načete” u ovom delu.

Priča o Džonu Smitu” nastala je čak tri godine pre nego što se pojavio prvi roman sa Šerlokom Holmsom - “Skica u grimizu”. Za glavnog junaka, Dojl, koji je tada držao ne baš uspešnu lekarsku ordinaciju u turističkom mestu Sautsi, u blizini Portsmuta, izabrao je jednog sasvim običnog čoveka, obolelog od gihta. Zbog prirode bolesti, gospodin Smit ne izlazi iz sobe, u kojoj počinje da preispituje svoj život. U njegovoj glavi roje se mnoge misli.

Pedesetogodišnji Smit promišlja brojne teme, aktuelne u njegovo vreme, u veoma širom luku - od literature, nauke, religije, rata do obrazovanja. To čini bez imalo snebivljivosti, ili nesigurnosti. Jedini lik, koji se uz Smita pojavljuje u romanu je njegova stanodavka gospođa Rendl. Ona je verovatno i jedina spona sa onim što će kasnije Dojl pisati. Stučnjaci za njegov opus tvrde da je lik gospođe Rendl začetak portreta Holmsove visprene stanodavke - gospođe Hadson.

U britanskoj javnosti ovaj izdavački poduhvat već je pobrao hvale, ne samo među ljubiteljima detektivskog žanra. O romanu “Priča Džona Smita”, Stefan Fraj kaže:

- Bezgranična energija Konana Dojla, entuzijazam, intelekt širokih interesovanja, da ne pominjemo precizno pisanu, mušku, nezaboravnu prozu - sve je to objedinjeno u ovom delu, čije štampanje je zaista veoma, veoma dobrodošlo.

DVA BRAKA
GODINE 1885. Konan Dojl se oženio Luizom Hokins, koja je obolela od tuberkuloze i preminula 1906. Godinu dana kasnije njegova druga žena postala je Džin Lejki, u koju se zaljubio još 1897. i zbog vernosti prvoj ženi, sa njom održavao tajnu platonsku vezu. Imao je petoro dece, dvoje s prvom ženom (Meri i Kingsli) i troje s drugom (Džin, Denis i Adrijan).

Artur Konan Dojl rođen je 1859. u Edinburgu. Roditelji su mu bili Irci koji su emigrirali u Škotsku. Posle završenih studija medicine, kao brodski lekar oplovio je zapadnoafričku obalu, a potom otvorio svoju prvu privatnu praksu u Plimutu. Posao lekara mu nije baš išao od ruke, pa je čekajući pacijente pisao knjige.

Smatra se da je lik Šerloka Holmsa stvorio prema svom prijatelju, edinburškom profesoru Džozefu Belu. Prema jednoj apokrifnoj priči, nobelovac Radjard Kipling je, čestitajući Dojlu na uspehu, znatiželjno upitao: “Je li Holms moj stari prijatelj, Dr Džo?”

Provincijsku lekarsku praksu napušta 1890. kada odlazi u Beč, da specijalizuje oftalmologiju. Avanture Šerloka Holmsa i njegovog prijatelja doktora Votsona, već tada mu donose meteorski uspeh i mnogo novca. Sa porodicom se seli u London, gde otvara oftalmološku ordinaciju, ali se sve više okreće pisanju i vodi intenzivan društveni život.

Slava njegovog književnog junaka, međutim, ubrzo počinje da mu smeta, pa u novembru 1891. piše majci: “Mislim kako bi bilo dobro ubiti Holmsa... i završiti s njim zauvek. Odvlači mi misli od važnijih stvari”. Prvi pokušaj Holmsovog ubistva desio se tako u decembru 1893. u delu “Poslednji problem”. U završnoj sceni borbe između detektiva i njegovog najvećeg neprijatelja profesora Morijartija obojica ginu, padajući s vodopada.

Iako je Holmsa gurnuo niz vodopad, Dojl nije uspeo da ga se “otarasi”. Zbog brojnih protesta čitalaca morao je da ga oživi u delu “Avantura prazne kuće”, u kome objašnjava da je samo Morijarti preminuo, a Holms inscenirao svoju smrt, kako bi se obračunao sa svojim drugim neprijateljima. Šerlok Holms se, posle toga, pojavio u još 56 kratkih priča i u četiri Dojlova romana. Tako je serija Dojlovih detektivskih priča, u kraćim i dužim formama, neprekidno izlazila čak 37 godina - od 1887. do 1914. U njegovom rodnom Edinburgu, blizu kuće u kojoj je rođen, na Pikardi Plejsu, nije podignut spomenik piscu, već njegovom slavnom liku Šerloku Holmsu.


SPIRITUALIZAM
U poznim godinama Dojl se vezao za spiritualizam, koji je inspirisao i njegov roman “Zemlja magle”, čiji je glavni junak profesor Čelendžer. Jedna od njegovih čudnijih knjiga je “Pojava vila” iz 1921. jer je bio uveren u istinitost fotografija vila iz Kotingleja. Ovo delo vrvi od teorija o postojanju vila i duhova, a posle njegovog ibjavljivanja, čak je i zbirka kraćih priča “Avanture Šerloka Holmsa” bila zabranjena u SSSR-u (1929) da ne bi širila okultizam. Ta zabrana je kasnije ukinuta.

PRVI GOLMAN “PORTSMUTA”

TOKOM života u Sautsiju, Konan Dojl je pomogao da se osnuje FK “Portsmut” i nastupao kao njegov prvi golman. Bio je jedan od prvih počasnih članova Britanskog skijaškog kluba.

Među savremenicima bio je poznat i po političkom angažmanu. Posle Burskog rata u Južnoafričkoj Republici i međunarodnih optužbi protiv Velike Britanije zbog počinjenih okrutnosti, Dojl je napisao pamflet “Rat u Južnoj Africi”, preveden na mnoge svetske jezike, u kojem je opravdao ponašanje Britanaca u ratu. Verovatno mu je baš taj pamflet doneo titulu “ser” i mesto zamenika predstavnika krune u Sariju 1902. Napisao je i knjigu “Veliki Burski rat 1900”. Početkom 20. veka kandidovao se za parlament kao liberal u Edinburgu i u Border Borgu, ali nije uspeo da pobedi.