Topovski barut: “Kulturno modelovanje”

Povodi za tako “dubokoumna” razmišljanja najčešće su dnevnopolitički događaji!?

A kada, kao kamuflaža, ne postoji konkretan dnevnopolitički povod, onda iz grudi modelatora progovara neskriveno blagoutrobije.

Kada, na primer, sondaža javnog mnenja pokaže kako većina građana Srbije ne misli onako kako bi “trebalo”, onda se nađe gospođa teatrolog koja bi da na silu menja kulturni obrazac, e da bi građane naterala da razmišljaju onako kako je propisano. Kada se ispostavi da žiri za dodelu književne nagrade nema nameru da delce visokopozicioniranog kulturnog radnika smesti ni u najširi izbor, onda visokopozicionirani kulturni radnik diže dževu, protestujući ne samo protiv žirija nego i protiv same institucije rečene nagrade, koja - pazi sad - “podržava pogrešan kulturni model”!?

Ideja o projektovanoj promeni kulturnog modela bi, čak i u uslovima klasične fašističke diktature - bila neostvariva.

Ipak, to što ljudi sa takvim idejama, koji od sebe prave komediju proglašavajući se “antifašistima”, zauzimaju značajne funkcije u institucijama kulture, pokušavajući da svoje ideje sprovedu u delo - jeste opasno.

Ali, to nije opasno zato što će knjige koje će država otkupljivati po imbecilnim, “antifašističkim” kriterijumima - neko na silu da čita. Jer neće. Ni zbog toga što će imbecilne, “politički korektne” pozorišne predstave - neko na silu da gleda. Nego zato što će, u pokušaju da nametnu “novi kulturni model”, “kulturni modelatori” i ono malo potencijalnih konzumatora sofistikovanijih kulturnih sadržaja oterati iz pozorišta i biblioteka, i naterati da se prepuste indiskretnom šarmu šunda.

A onda će modelatori moći dalje da kukumaču zbog “pogrešnog kulturnog modela koji vlada” i skupljaju dotacije i apanaže kako bi ga “menjali”.

A to im, na kraju, i jeste cilj.