MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA


OTPOČELA je trka Rusa i Finaca - ko će prvi do carskog blaga na potonulom brodu na dnu Baltika. Na ruskoj strani, tog posla se prihvatio prvi legalni sovjetski milioner Artjom Mihajlovič Tarasov, koji sada pokušava da nagovori druge bogataše da daju novac da podigne brod "Frau Marija", koji je po njegovom mišljenju pun zlata, porcelana i umetničkih slika.

Artjom Tarasov je poslednjih godina proučavao sudbinu potonulog broda koji je po nalogu ruske carice Katarine Druge prevozio vredan tovar i o tome napisao knjigu "Tajne broda 'Frau Marija'".

Iz amsterdamske luke "Frau Marija" je isplovila 12. avgusta 1771. ka Sankt Peterburgu. Slike Rembranta, Rubensa, Brojgela koje je kupio carski dvor bile su, navodno, namenjenje za popunjavanje kolekcije Ermitaža. Procenjuje se da je vrednost tereta na potonulom brodu, po današnjim merilima, oko milijardu i po evra.

ZA REMBRANTA 80 MILIONA EVRA

Po procenama finskih stručnjaka za vađenje broda potrebno je 80 miliona evra. - Ako želimo Rembranta onda bi morali da nađemo 80 miliona evra, inače se posle ne treba ljutiti ako sve završi kod naših komšija, kaže Artjom Tarasov čovek koji je do sada dokazao da ima "nos za biznis".

Posle mnogo godina brod je pronašao finski ronilac Raun Kojvusari sa kojim se Tarasov kasnije više puta sreo. Tarasov je oko pola godine u Amsterdamu kopao po arhivama da utvrdi spisak tereta. - Iz Holandije su brodovi prolazili između Švedske i Danske pa u Baltičko more. Tamo se nalazi znameniti Hamletov zamak Kronberg, gde su brodovi zaustavljani zbog pregleda. Za tkanine, kafu, šećer, koji su bili i na "Frau Mariji", plaćana je carina, zabeleženo je u carinskim knjigama. Caričino blago se smatralo diplomatskom poštom, zato i nema spiska predmeta u carinskim knjigama.

Arheolozi savetuju roniocima da ne čeprkaju po potonulom brodu na dubini od 41 metar jer mogu da naprave štetu.

- Ako bi se po pravilima ronilaca-arheologa vadili predmeti, jedan po jedan, trebalo bi dvadeset godina. Zato moji saradnici i ja predlažemo da se brod obmota specijalnom tkaninom, a zatim u železnom ramu polako podigne na površinu - objašnjava Tarasov. - Brod bi ostao u vodi na dva-tri metra dubine. Ideja je da se brodsko dno razvali, a sanduci omotani posebnom tkaninom vade na površinu.

PEČAT BRODA RONILAC Rauno Kojvusari je sa broda "Frau Marija" doneo lulu od terakote. Po njegovom kazivanju, njih je tamo mnogo. Svaka vredi hiljadu evra. Rauno je uspeo da sa dna mora donese i brodski pečat koji potvrđuje da je to upravo brod "Frau Marija".

Jedrenjak ne predstavlja istorijsku vrednost. To je obično trgovačko plovilo. Širok 7,2 metra, a dugačak samo 26,3 metra, brod je bio jedan od poslednjih koji su u oktobru, kada počinju oluje, kretali iz Amsterdama na Baltik.

Bio je to kraj plovne sezone i zbog vetrova i nevremena u tom delu mora je tonulo mnogo brodova, pa se u blizini broda "Frau Marija" nalazi još desetak olupina.

Rusi sad predlažu Fincima da se izvadi jedan predmet sa potonulog broda do kojeg će se lako doći, npr. kontejner u kojem bi trebalo da su slike. One su u futrolama od kože i zatvorene u olovnim sanducima zalivenim voskom. Tako bi se videlo da li su slike sačuvane.

Osim slika, u carskom blagu bi trebalo da budu predmeti od zlata, te mnogobrojne skulpture. U arhivama se vidi da bi u tovaru trebalo da bude i čuveni porcelan, ručno ukrašen u gradu Delftu. Na aukciji u Amsterdamu Jekaterina je otkupila sliku od madam de Pompadur koja je htela da kupi triptih Džerarda Doua "Hrist sa Devicom". Predstavnik Katarine Velike Dmitrij Goljicin je imao zadatak da otkupi sve ne pitajući za cenu. Za spomenuti triptih je plaćeno 15.000 guldena. Koliko to ogromna suma vidi se, ako je npr. brod koštao od 10.000 do 12.000 guldena.

Koliko je umetničkih slika bilo na brodu "Frau Marija" precizno se ne zna. Na aukciji u Amsterdamu Jekaterina je kupila 28 slika od 360 koliko se prodavalo. Međutim, za Jekaterinu su radili i posrednici na aukciji. Finski ronioci tvrde da je potonuli brod u dobrom stanju. Nisu mogli da uđu u utrobu, ali su pustili robota pa su kamere pokazale da brod nije razrušen. Sve je snimljeno. Obično su brodovi na dnu mora delomično pokriveni peskom. "Frau Marija" leži na dnu Baltika gde nema jakih strujanja i sve izgleda kao da je brod konzervisan.

Da mistika bude veća, posle određenog vremena brod je "iščezao" sa mesta potapanja. Rauno Kojvusari je 1999, posle dugogodišnjeg traganja pronašao "Frau Mariju", koju je morska struja odgurala sa podvodne litice u jamu duboku 41 metar, nedaleko od ostrva Jurmo i Burgstjo.

Do 1918. ta ostrva su pripadala carskoj Rusiji. Po međunarodnom pravu blago na potonulom brodu "Frau Marija" je rusko, ali Finci smatraju da sve što je u njihovim teritorijalnim vodama barem sto godina pripada njima. Međutim, nije se još navršilo sto godina, pa je nastala trka sa vremenom.


POSADA SE SPASILA

BROD je potonuo 9. oktobra 1771, kada ga je zahvatilo nevreme. Posada je, navodno, uspela da se spase.

Mornari su, kaže legenda, uzeli nekoliko zlatnih statua i tri, četiri slike. Jekaterini su to saopštili 11. novembra, i ona je bila veoma ljuta.


FOND ZA SPASAVANjE

BILO je planirano da se brod izvuče 2010, ali nije prikupljeno dovoljno novca. Zato je Artjom napisao knjigu koja bi trebalo da zainteresuje i druge dobrotvore. On je, inače, predsednik Fonda za spasavanje nacionalnih kulturno-istorijskih vrednosti.