Darko Bajić: I život je velika igra

VERUJEM da su nam, možda više nego ikada, potrebni optimistični primeri da sami možemo da promenimo svoje živote, i da to zavisi samo od nas. Jer, ovde se neprestano govori kako smo u krizi, kako imamo probleme, i gotovo nikada nismo svesni svojih potencijala. A imamo vrlo darovite ljude koje, nažalost, nikada nismo umeli da vrednujemo na pravi način. Čak i kada ih prizna neko spolja, često nam i to nije dovoljno, i ponašamo se po poznatom provincijskom principu - možda ti i vrediš negde, ali mi smo ovde mera svega. To su i razlozi mojih motiva da napravim film o fudbaleru Dejanu Petkoviću, koji je danas legenda brazilskog fudbala - kaže reditelj Darko Bajić, čiji će dokumentarac “O, Gringo”, 4. maja u Sava centru, otvoriti ovogodišnji međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks.

* O čemu nam sve govori ova fudbalska priča?

- Ispod tog prvog sloja koji se bavi karijerom velikog virtuoza u fudbalu, film ima misiju. Iako neće ubeđivati publiku, pokazaće kako stalno grešimo. I još važnije - ukazaće da, ukoliko ne sistematišemo naše potencijale i ne upotrebimo ih na pravi način, da više nikuda nećemo stići. Sve puteve smo već potrošili, i na gotovo svim smo se sapleli. A ako nam koferi s kojima hoćemo u Evropu ne budu puni, onda bolje i da ne idemo. Verujem da će i publika to prepoznati.

* Šta vas je fasciniralo u biografiji Dejana Petkovića - to što je uopšte otišao u Brazil, zemlju gde je fudbal “genetska veština”, ili što je tamo postao legenda?

- Oba momenta su fascinantna, ali mi se čini da pravi fenomen Petković čini sama odluka da se suoči sa najboljim fudbalerima sveta. Taj gest govori o tome da je svako lično odgovoran za svoju sreću, da čovek sam mora da se potrudi da je pronađe, i da je stvar lične odluke i hrabrosti kako ćemo živeti. Nisu nam za sve krahove krivi samo političari i ambijent koji jeste izuzetno težak, moramo da prihvatimo i sopstvenu odgovornost za ono što nam se događa. U tom smislu, jedan od najlepših momenata u filmu, bar za mene, jeste trenutak kada Petković u kolotejmu ispred “Marakane” ostavlja tragove svojih stopala pored Pelea, Zika, i još četrdesetak najvećih fudbalera sveta. On je posle Garinča i Bekenbauera, treći stranac kome je pripala ta čast.

* Još jedan “fascinantan” podatak je da Petković nikada nije igrao za našu reprezentaciju?

- Na svečanoj konferenciji za novinare posle tog događaja, na kojoj sam i ja bio prisutan, jedan od brazilskih novinara postavio mu je pitanje da li još uvek sanja da igra u srpskom dresu, za reprezentaciju svoje zemlje. Taj momenat u filmu možda na najbolji način govori o toj našoj nepravdi i slepilu - Petkovića jednostavno odavde niko nije pozvao da igra u državnom dresu. Iz njegovog odgovora koji će publika videti u filmu, shvatićemo koliko je Petković ne samo veliki sportista, nego i izuzetan čovek.

* U čemu je za vas lepota igre?

- Ono što sam doživeo u Brazilu snimajući film, jeste da je igra ljubav, strast, i jedan veliki hepening za “oslobađanje” sreće. Nigde drugde to nisam video na svetu. Kad doživite takav momenat, onda vidite da je suština cele priče i u tome da vi u igru verujete, da je pratite na pravi način, i da je igra sve - i fudbal, i profesija kojom se bavimo, i da je važnije šta ćemo dati svojoj profesiji od onoga šta ćemo uzeti od nje. U tom smislu, i sam život je velika igra, koja zavisi od naše veštine, posvećenosti, optimizma.

ČUDO

*KOLIKO u priči o Petkoviću ima “filmovanog” dela u odnosu na dokumentarni?

- Ceo film je koncipiran kao dokumentarni, nisam želeo da se igram ni “skrivene kamere”, ni reditelja. Trudio sam se da neke nepredvidljive trenutke “izazivam”, kao što je, recimo, Petkovićev susret sa navijačima. Rekonstruisao sam legendarnu utakmicu kada je već prve godine od svog dolaska u Flamenko postao zvezda, i nama se zaista desilo čudo ispred kamere. To je ono što je režiralo film. Najbitnije je da će Dejan Petković biti u Beogradu na premijeri, i da će tada, zajedno sa publikom, prvi put videti integralnu verziju filma. Pored Petkovića, u Sava centru pokloniće se još neki fudbaleri, koje ćemo dovesti kao iznenađenje.