Rusija: Povratak zabranjenih pisaca

NEPUNIH osam decenija posle prvog objavljivanja “Tihog Dona” nobelovca Mihaila Šolohova, ruski čitaoci tek sada mogu da uživaju u originalnom tekstu ovog moćnog dela koje je svojevremeno cenzurisano. To, međutim, nije usamljen slučaj ove vrste, jer se poslednjih godina u Rusiji naveliko objavljuju knjige namerno skrajnutih i prećutkivanih “nepobodnih” pisaca čija su se dela nalazila na udaru nemilosrdnih cenzora. I te knjige, po pravilu, izazivaju ogromno interesovanje tamošnjih knjigoljubaca.

- Rusi nisu uradili sa knjižarama i izdavačkim kućama ono što smo mi u Srbiji učinili, pa je njihova književna scena izuzetno živa i raznovrsna. Knjižare su uvek prepune, a uz tzv. komercijalnu produkciju veoma su aktuelni prećutkivani pisci i dela iz sovjetskog perioda - kaže za “Novosti” dr Vukašin Kostić, profesor Niškog univerziteta, stručnjak za rusku književnost i pesnik. - Tako su štampane tri knjige Andreja Platonova (1899 - 1950), “Iskop”, “Čevengur” i “More mladosti”. Zanimljivo je da se naslov “Čevengur” vrlo teško može prevesti, jer predstavlja neku vrstu zagonetke kojom je pisac želeo da sakrije svoje prave namere. Naslov podseća na neologizam koji ništa ne znači, slične provenijencije su i ostale dve knjige i sve tri su razgrabljene u rekordnom roku.

Po romanu iz 1951, dve godine kasnije snimljen je istoimeni film u kojem su glavne uloge igrali Bert Lankester, Debora Ker, Frenk Sinatra i Montgomeri Klift. Film je dobio osam Oskara, uključujući i jedan Sinatrin.

Iz štampe je izašla i autobiografska knjiga slavnog Borisa Pasternaka (1890 - 1960) “Zaštitna povelja” sa mnogo nepoznatih i pikantnih detalja iz života ovog nobelovca. Pravu jagmu, prema rečima sagovornika, izazvale su knjige Razanova Borisa Vasiljeviča koji u sovjetsko vreme nije štampan. Ovih dana pojavile su se dve njegove knjige, “Opalo lišće”, koje je prvi i jedini put štampano 1912. godine i “Knjiga o njemu”, a u pripremi su i sabrana dela ovog izuzetnog autora.

- Prošle godine pojavila se i knjiga lirike velikog kneza Konstantina Romanova. Znatiželju čitalačke publike nije izazvala samo njegova pripadnost carskoj porodici, već i vrednost njegove poezije - kaže Kostić. - Književna kritika je veoma blagonaklono dočekala ovu zbirku. Roman Vladimira Nabokova “Lolita” i povest “Mašenka”, takođe su izazvali ogromno interesovanje čitalaca i već posle nekoliko nedelja nije ih bilo u knjižarama. Glad za ovim knjigama proističe iz želje da se upozna vreme kada su zabranjivane ili u pojedinim delovima cenzurisane.

Kao mlada pesnikinja Nina Berberova (1901 - 1993), pripadala je prvom talasu ruske emigracije, živela u Berlinu, Pragu, Veneciji, Rimu, Parizu, Londonu, da bi krajem 1950. sa svega 75 dolara u džepu prešla u SAD. Tek sredinom osamdesetih godina njeno delo počelo je na Zapadu da postiže veliki i zaslužen uspeh, a u njenoj domovini, sa posebnom pažnjom dočekano je objavljivanje knjige “Na obalama Neve, na obalama Sene”. Uz roman “Sjanjka”, savremenog ruskog pisca Zahara Priljapina, književni kritičari i čitoaci posebno su uživali u serijalu ovog autora o životu poznatih ljudi. U tom kontekstu on je otkrio mnoge začuđujuće detalje o mukama koje je u sovjetsko doba imao Leonid Leonov (1899 - 1994), iako je autor “Ruske šume”, “Lopova” i drugih dela u to vreme bio akademik i veoma cenjen.