Mihalkov: Treba čuti i videti svoj narod

DRVENGRAD - Nikita Mihalkov stigao je u Drvengrad - strpljivo je kulturna oaza čekala da se velikan pojavi, pa da se u „Prokletoj avliji“ zavrti njegova spektakularna antifašistička saga „Varljivo sunce 2“. Kada su svi pomislili da je genije velikom svetu ispričao konačnu lekciju iz istorije, dogodilo se čudo. Odnekud je iz filmske mećave izronila knjiga neobičnog naslova: „Istina i pravda - Manifest prosvećenog konzervativizma“. Ruski reditelj i mislilac ispisao je jedinstvenu, sopstvenu viziju državne izgradnje i novog društvenog uređenja Rusije za 21. vek, a u njegovoj domovini ovaj program odjeknuo je kao bomba.

Manifest se na neobičan način našao u Srbiji. Naš poznati montažer Svetolik Zajc snimao je sa Mihalkovom „Varljivo sunce 2“ i od čuvenog reditelja čuo za dokument na 62 strane, podeljen u 21 poglavlje.

- Ubrzo je manifest stigao do mog bivšeg studenta, izdavača Aleksandra Protića, i on je knjigu preveo i objavio. Mihalkov nije tražio nikakvu novčanu nadoknadu - vredno štivo je Srbiji poklonio - kaže Zajc.

Mihalkov na početku manifesta konstatuje: „Euforija liberalne demokratije je prošla! Došlo je vreme za realne promene!“ One će nastati, dodaje on, bez revolucije i kontrarevolucije. U buci globalnih promena, „novo osoblje“ mora „videti i čuti svoj narod“, a univerzalna ideologija za promene postoji, zovemo je - prosvećeno konzervativna.

Šta je, prema mišljenju Mihalkova, prosvećeni konzervativizam?

- Konzervativizam održava vremenske veze, ne dozvoljava njihov konačan prekid, povezuje budućnost sa prošlošću. Pravi konzervativizam je bitka večnosti s vremenom - piše Mihalkov. - Ovaj konzervativizam nema veze sa stagnacijom, autokratijom i neželjom za promenama.

Ko su u bogatoj ruskoj istoriji bili prosvećeni konzervativci? Po Mihalkovu: Puškin, Gogolj, mitropolit Filaret (Drozdov), najveći reformator s početka 20. veka Petar Arkadijevič Stolipin, članovi „Unije 17. oktobra“... Biti konzervativac, danas znači biti čovek koji voli Boga i bližnjeg svoga, seća se predaka i brine za potomke, brine za svet i misli o njemu kao o živom biću, on čuva, razvija i umnožava kulturu, nauku i obrazovanje.

Imaće ova ideologija svoje nove glasače u Rusiji, tvrdi veliki reditelj, i to je „zdravi deo društva“: ljudi sa tehničkim i naučnim obrazovanjem, profesionalci i kvalifikovani radnici, većina vojnika i državnih službenika, studenti i mudra starija generacija koja razmišlja kakvo će nasleđe ostaviti svojoj deci i unucima...

- Ova ideologija je u sebe apsorbovala pravoslavlje i tradicionalne religije, carske norme, principe i mehanizme izgradnje države... - nastavlja autor uzbudljivog manifesta.

- Kulturnoj robi široke potrošnje mora se suprotstaviti istinska kultura.

Pišući o tradiciji, Mihalkov isključuje revoluciju kao princip rešavanja problema, bilo da je reč o „krvavoj pobuni“ ili o „skrivenom, postepenom raspadu države i duhovnom osiromašenju naroda“. I dodaje: Revolucije su završene - zaboravite.

- Narodi koji su zaboravili svoju istoriju osuđeni su na izumiranje. Istorija je jedinstvo prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Mi služimo Bogu i Otadžbini a ne idolima kojima su naši savremenici, koji su ostali bez vere, nade i ljubavi, prisiljeni da prinose krvave žrtve - iznosi Mihalkov pogled na istoriju. - Svaka nacija ima svoj instinkt i duh, svoju sudbinu, izraženu u nacionalnoj kulturi. Nacionalni ponos, toplo osećanje, pravi je početak nacionalnog puta, a pravi genije pripada naciji.

Mihalkov smatra da ideolozi ruskog konzervativizma mogu i treba da nastupe u ulozi lidera države. Prosvećeno-konzervativni pokret treba da postane centar obuke za lidere nacije i države.

Čuveni reditelj o slobodi beleži: „Unutrašnja sloboda ili pravda dar je Božji. Spoljna sloboda ili pravo javna je obaveza čoveka da odgovara za svoje postupke u okviru granica koje je postavilo društvo“. Obe slobode, pravdu i pravo, štite crkva i država.

Bavi se ruski mislilac u svom manifestu državom, vojskom, politikom, vlašću... O vojsci piše:

- Tokom decenije perestrojke, vojna profesija je naporima pseudodemokrata postala u društvu prezrena, a vojnici i oficiri zauzeli su pozicije otpadnika i odbačenih. Vojska mora da transformiše naše mladiće u prave muškarce, koji su u stanju da zaštite sebe, svoju porodicu i domovinu. Sa takvom vojskom bićemo nepobedivi!

Sa jakom verom da je budućnost Rusije sadržana u njegovom manifestu, razotkrivajući šta je „iza fasade liberalizma“ pomešanog s korupcijom, on na akciju poziva „ogromnu većinu“ koja „ne veruje demagozima i ne voli zabušante i brbljivce“, i zove na preobražaj.

- I neka nam je Bog u pomoći! - završava Mihalkov svoj „Manifest prosvećenog konzervativizma“.

MAGIČNI KRUG SLOBODE

- Vera, ljubav, prijateljstvo, porodica, roditeljstvo i privatna svojina formiraju „magični krug slobode“ u koji čovek može puštati ili ne tuđe ljude koji ga okružuju - savetuje ruski mislilac.

* * * * *

MIHALKOV: DOBAR JE SRPSKI PASOŠ

- Nedostajali ste mi vi i ovo mesto. Od kada sam prvi put bio ovde, želim da izgradim u Rusiji nešto slično, ali ne stižem - rekao je Mihalkov, a zatim se sa domaćinima zaputio u veliku drvenu kuću na Trgu Abasa Kjarostamija.

Malo kasnije, u restoranu „Viskonti“, usledio je „pretres“ aktuelne kulturne i političke situacije u Srbiji i Rusiji. Reditelj je na poklon od izdavača Aleksandra Protića dobio primerak svog „Manifesta prosvećenog konzervativizma“. Gestom je bio oduševljen.

Kusturica je gostu pričao o planovima za „Panča Vilju“ i mogućnostima da u filmu uz Salmu Hajek zaigra neko od poznatih glumaca: Gabrijel Garsija Bernal, Benisio del Toro ili Havijer Bardem.

U jednom trenutku Mihalkov je pomislio da je negde usput izgubio svoj pasoš, ali se nije uznemirio.

- Ako ga ne pronađem, izvadiću srpski pasoš - našalio se Mihalkov. - Pomalo zavidim Emiru, on vodi neformalan festival, ja sam u Rusiji direktor festivala na koji dolaze „pingvini“, ljudi sa kravatama.

Usledilo je prijateljsko druženje. Kada je konobar Mihalkova pitao šta će da popije, ovaj je odgovorio - sok. Tek kada je naručeno piće stiglo, Mihalkov je morao da objašnjava da se šalio, a ubrzo se ispred reditelja našla domaća šljivovica.

Mlada holivudska zvezda, meksički glumac Gael Garsija Barnal, doleteo je sinoć u Kustendorf iz Buenos Ajresa. “Šuška” se da bi on mogao biti, uz Salmu Hajek, zvezda Kusturičinog filma o Panču Vilji.