MUZEJ Narodnog pozorišta od srede je bogatiji za nekoliko novih, dragocenih eksponata: glumica dvadesetog veka Mira Stupica poklonila je nacionalnom teatru pasoš, naočari, ručni i džepni sat svog supruga Bojana Stupice.

- Želela sam da te male, intimne stvari koje je nosio sa sobom i koje sam posle njegove smrti s puno ljubavi čuvala i dodirivala, podarim muzeju kao trajnu uspomenu - kaže za naš list slavna glumica.

U postavci muzeja, čije je otvaranje zakazano za Dan pozorišta (22. novembar) naći će se, takođe, i otisak ruke velikog reditelja, arhitekte, scenografa i osnivača Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Narodni muzej ubuduće će raspolagati i sa dve video kasete (tv emisije), dve skice Bojana Stupice koje je po sećanju uradila njegova supruga, kao i knjige „Bojan Stupica velikan teatra“ Milenka Misailovića, „Zbornik Bojan Stupica“ mr Ksenije Šukuljević, a tu je i radna scenografska skica Bojana Stupice za predstavu „Dundo Maroje“. Kako saznajemo, Mira Stupica će svečano otvoriti Muzej pozorišta 22. novembra.

Najveći deo svoje profesionalne karijere u Beogradu, Stupica nije proveo u Narodnom, već u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je prvo na mestu umetničkog rukovodioca bio punih osam godina, od 1947. do 1955. godine . Paralelno je režirao desetak predstava od kojih se neke smatraju najvećim dostignućima svoga doba, a i našeg teatra uopšte. Samo je „Dundo Maroje“ obišao Pariz, Beč, Budimpeštu, Varšavu, Moskvu, Lenjingrad, Kijev, Veneciju...

Njegovi uspesi izazivali su zavist, pa su mu „prišivana“ i „ideološka skretanja“. Ljut, podneo je ostavku i sa suprugom Mirom Stupicom prešao u zagrebački HNK. Posle dve i po godine vratio se u Beograd, u JDP, ali ponovo nastaju sukobi. Tada prelazi u Narodno pozorište u čijem će se muzeju sada čuvati deo njegove zaostavštine. U našem nacionalnom pozorištu Stupica je radio kao reditelj i umetnički rukovodilac, sve do ponovongog povratka u Jugoslovensko dramsko, gde je od 1968. bio upravnik. I pored narušenog zdravlja ponovo režira i gradi i završava teatar, koji će posle njegove smrti (1970) dobiti ime „Bojan Stupica“.