DAN rođenja akademika Dejana Medakovića (7. juli 1922. - 1. juli 2008) u sredu je obeležen u Vukovoj zadužbini čiji je predsednik bio dugo godina, kao i u Sremskim Karlovcima, za koje je ovaj velikan bio posebno vezan.

Govoreći o Medakoviću kao zadužbinaru, dr Miodrag Maticki je ukazao na njegov veliki doprinos vraćanju naših kulturnih vrednosti u zemlju u toku prvih poratnih godina. To su, pre svega, srednjovekovni rukopisi neprocenjive vrednosti iz Bohuma, ukradeni još 1915. godine iz Narodne biblioteke Srbije, mnoge povelje i jevanđelja. Ostaje upamćen i njegov trud na obnovi i revitalizaciji porušenih manastira Gradac, Hopovo, Fenek i Mesić, kao i njegovi radovi posvećeni Hilandaru i manastirima Fruške gore. Bezbroj puta je ponavljao da je važan kontinuitet, da su opasna prekidanja i zaboravi. Da mali narod kao što je naš može biti veliki samo ako pamti i istrajava i ako nema vremena za pesimizam, rekao je Maticki.

U svom baroknom stilu dr Draško Ređep je govorio o neprocenjivim zaslugama nekoliko generacija porodice Medaković, a o Dejanu kao čoveku čijoj su radoznalosti ravni samo naši najveći duhovi, kao što su Isidora Sekulić i Veljko Petrović. Tolerantan, ogromne erudicije, njegov čitav intelektualni podvig bio je zamišljen kao pokušaj spajanja klasičnog i modernog, da je moguća klasična umetnost i moderna osećajnost, naglasio je Ređep.

Akademik Vidojko Jović govorio je o Medakovićevom doprinosu SANU čiji je član bio više od tri i po decenije, od toga generalni sekretar devet godina, a predsednik četiri.

U gimnaziji u Sremskim Karlovcima izvedena je predstava “Bomba od sladoleda u hotelu Saher” po tekstu Dejana Medakovića, u Sabornoj crkvi održan je pomen, otvorena je izložba “Sveta gora fruškogorska”. Predstavljena i je knjiga “Fruškogorski manastiri” (“Prometej”), nastala po Medakovićevom tekstu za istoimeni TV serijal.


DAROVI

VUKOVOJ zadužbini u sredu je uručeno nekoliko darova: Medakovićev portret, rad Dragana Stojkova, Vukov portret u bronzi Nikole - Koke Jankovića, replika štapske Karađorđeve zastave i knjiga “Cveće zla” Šarla Bodlera u izdanju “Čigoje” i prevodu Leona Koena.