Kolin Firt: Glumi da te ne uhvate

MISTER Darsi, koga je pre 15 godina odigrao u “Gordosti i predrasudama” Džejn Ostin, jednoj od najgledanijih Bi-Bi-Sijevih serija, toliko je obeležio karijeru Kolina Firta, da je sve što je kasnije snimio, kako sam kaže, bio pokušaj da pobegne od ovog savršenog džentlmena.

Na nedavno održanom filmskom festivalu na Siciliji uručena mu je Nagrada Taormine za ukupan doprinos filmskoj umetnosti. Popularni Firt, junak velikih hitova, među kojima i “Engleski pacijent” (sa Kristin Skot Tomas) “Bridžet Džons” (sa Rene Zelveger), “Devojka sa bisernom minđušom” (sa Skarlet Johanson), “Mama mija” (sa Meril Strip), nedavno je završio snimanje “Glavne ulice”, a trenutno radi na provokativnom projektu “Kraljev govor” u kome tumači Kralja Džordža VI.

Kandidaturu za Oskara stekao je prošlogodišnjom ulogom u “Samcu”, debitantskom ostvarenju legendarnog modnog gurua Toma Forda. Reč je o filmu rađenom prema istoimenom romanu Kristofera Iservuda iz 1964. sa provokativnom gej problematikom. Tumačenje ove uloge donelo je Firtu, pored nagrade za najboljeg glumca britanskog udruženja BAFTE i iste nagrade na festivalu u Veneciji, niz nominacija - počevši od Emija, Nagrade udruženja filmskih glumaca, Zlatnog globusa.

Kolin Firt, inače italijanski zet, boravio je na Siciliji gde je njegova supruga, takođe glumica i producent, nedavno snimala scene za poslednji Tornatoreov film. Po završenoj svečanosti u Grčkom teatru gde mu je uručeno visoko priznanje, Kolin Firt dao je ekskluzivan intervju za “Novosti”.

* Radili ste sa mnogim, uglavnom poznatim rediteljima. Koliko se razlikuju po načinu rada, odnosu prema glumcu?

- Ne postoji opšti obrazac kako režirati film. To je veoma nepredvidljiv proces. Naravno, postoje određena znanja, ali svaki reditelj je drugačiji. U radu sam se sretao sa rediteljima koji su se ponašali kao diktatori, neki su insistirali na najmanjim sitnicama i nametali svoja rešenja, bilo je i onih koji su se prepuštali svojim trenutnim raspoloženjima. Mnogi izvrsni reditelji ne pronalaze zajednički jezik sa pojedinim glumcima, drugi upravo na ličnoj komunikaciji ostvaruju svoje filmove.

* Da li to znači da lična komunikacija i van posla ponekad može biti ključna?

- Komunikacija ne mora da postoji van posla, ali svakako da je međusobna alhemija nužna. Glavno sredstvo izraza jednog reditelja je njegova ličnost. On mora da ima viziju i priču koju želi da ostvari. Pri tom nije važno da zna mnogo o radu kamere ili osvetljenju, dovoljno je da izabere kvalitetne saradnike. Značajnu saradnju pored samih glumaca, režija treba da ostvari na planu montaže. Film je potpuno različit od teatra. Reč je o mozaiku različitih komadića koji moraju da budu uklopljeni u celinu. Dobar montažer može učiniti mnogo da vaša vizija uspešno dopre do gledalaca, ali može i da je uništi. Veoma cenim reditelje koji govore malo, ali imaju jasnu viziju, znaju šta žele da ostvare i to prenose na sve učesnike i gledaoce.

* Zašto ste prihvatili da učestvujete u debitantskom projektu Toma Forda, čoveka bez filmskog iskustva?

- Ako niste spremni da radite sa nekim ko debituje, onda se svesno odričete mnogih velikih reditelja. U izboru na kojem filmu da radim rukovodim se svojim iskustvom, ali i instinktom. Razume se da su greške moguće. Neiskustvo reditelja me nikad nije brinulo sve dok verujem u njegovu viziju, što je bio slučaj i sa Tomom Fordom. Mnogi su ga dočekali na nož najavljujući da će se projekat pretvoriti u svojevrsni reklamni spot, jer je Tom guru modnog dizajna. On mi ništa nije rekao unapred, ni šta očekuje od mene niti šta treba da radim. Međutim, od prvog susreta, od scenarija do dolaska na snimanje, bilo mi je jasno da Tom zna šta želi da ostvari sa “Samcem” i na tom putu mi je dao potpunu slobodu za moje tumačenje glavnog lika.

* Mnogi kao antologijsku vide ključnu scenu u filmu kada vi, tumačeći gej profesora, telefonom saznajete da vam je partner poginuo i da njegova porodica ne želi da se pojavite na sahrani. Da li ste se za nju posebno pripremali i dogovarali sa rediteljem?

- Scena iz filma o kojoj govorite odigrala se mimo scenarija i mimo bilo kakvog dogovora. Na set je prvo stigla informacija da je Predlog 8 vezan za gej brakove u Kaliforniji prošao, a odmah potom i vest da je Barak Obama pobedio. Tada smo prekinuli snimanje, barem sam ja tako verovao, jer to nije učinio sam Tom. Sedeo sam sa Tomom i svojim mislima, a kamere su me pratile. Razmišljao sam o odnosu trenutka sreće i totalnog emotivnog haosa koji treba da tumačim u toj sceni i to je zabeležila kamera. Svojevremeno je Robert Mičam rekao da ne smete dozvoliti da vas uhvate kako glumite. Nisam glumio, mada smo posle nekoliko puta ponovili tu scenu.

* Uprkos uspehu u nekim holivudskim projektima, odbili ste ponude da pređete u Ameriku, ostajući verni Engleskoj?

- Zapravo, nikada nije bilo nekih konkretnih ponuda iz Holivuda. Ništa nije bilo obećavajuće, čak i posle uspeha “Bridžet Džons”. Velike uloge možete ostvariti u Londonu kao i u Holivudu. Nije reč o nekoj patriotskoj lojalnosti nego o ličnom izboru stvaranja u sredini iz koje potičem. Ako ste pisac, treba da budete tamo odakle potiču vaše priče. Slično je i sa glumcima. Mislim da bih samo izgubio da sam iza sebe ostavio svoju sredinu, jer tu osećam da pripadam, bilo da je reč o teatru ili filmu. Snimao sam dosta u Los Anđelesu, volim Njujork, to su kreativne i visoko produktivne sredine. Imam puno porodičnih veza i ovde u Italiji, najzad, moja deca su delom Italijani... U neku ruku sam građanin sveta, ali, ipak se najbolje osećam kod kuće.

* Poznati ste kao borac za prava siromašnih. Da li to ima veze sa vašim poreklom, odrastanjem?

- Ne znam. Verovatno, da. Moja porodica je putovala mnogo i ja sam od mladosti sretao ljude različitih sredina i socijalnog porekla. Moj otac je bio veoma omiljen učitelj u Nigeriji, gde sam odrastao u društvu u kom su u većini bili Nigerijci. Dakle, od ranih dana sam imao viziju zajedništva uveren da nas geografske i socijalne razlike ne sprečavaju da razumemo i poštujemo jedni druge. U Engleskoj sam pohađao državnu školu u dominantno radničkoj sredini. Nisam tada govorio engleski ovako kao sada. U engleskom filmu inače postoje dosta jasne klasne razlike, a mene su od ranih scenskih nastupa “obeležili” kao pripadnika srednje klase, što me je kasnije pratilo u čitavoj karijeri. Izuzetno sam srećan kada moj humanitarni rad daje rezultate i pruža pomoć onima kojima je potrebna.

NELAGODNA “MAMA MIJA”

* DA li ste se ikada osećali nelagodno u nekoj ulozi?

- Svašta sam u životu igrao, ali sam se čudno osećao kada sam snimao “Mama mija”. Jednostavno, nisam verovao da mogu da igram i pevam. Stelan (Skarsgard) i ja smo divni prijatelji i odigrali smo scene na opšte zadovoljstvo, ali smo svaki put postavljali sebi pitanje šta mi to radimo.