Nisam čovek koji širi mržnju

POVODOM teksta objavljenog u "Novostima" 13. maja, redakciji se pismom obratio reditelj predstave "Putijuće pozorište Šopalović" Tomi Janežič. Pismo prenosimo u celini: "U članku 'Karanfilom na domaćine' navode se laži o događajima kojim novinar(ka) i upravnik Ateljea 212 nisu prisustvovali. U pasusu o bacanju karanfila novinar(ka) insinuira javno podsticanje mržnje što je u potpunoj suprotnosti sa porukom predstave i mojim ličnim stavom. Prikaz priče u članku je potpuno neistinit. Narode ne delim na bolje i loše, čiste i prljave, krive ili nevine. Upravo manipulativne izjave - poput izjava u članku - koje javnost pokušavaju da ubede da netko napada ili ugrožava njihovu nacionalnost dovode do toga da se narodi ubijaju. Zdrav razum ljudi sa kojima sam blizak, pa i onih koji su gledali moje predstave, zna da nisam čovek koji širi mržnju i da nikada ne bih u negativnom kontekstu govorio o bilo kom narodu (osim o slovenačkom!), ali naročito ne o narodu, koji me je pre sedam godina pozvao i divno prihvatio, podario mi najbolje prijatelje i nezaboravne saradnje sa velikanima srpskog, ali i evropskog glumišta i pozorišta. Neki od njih više nisu na ovom svetu, a ostavili su neizbrisiv trag u mom životu. Kao umetnik mogu da dozvolim svakome da interpretira umetničko delo na svoj način, po njegovom senzibilitetu, umetničkom znanju i pameti, ali u ovom slučaju se navode netačni događaji i zlonamerne interpretacije koje su upravo suprotne stavu same predstave. Predstava 'Putujuće pozorište Šopalović' ne stavlja se na pojedinačne političke, ideološke ili nacionalne strane već ističe njihove kontradikcije i ukazuje - kao i sam komad - na koren predrasuda, zabluda, mržnje i zla u čoveku. Članak pokušava da predstavi moj umetnički rad kao napad na Beograđane i srpski narod što je svakome ko me zna nepojmljivo znajući da u Srbiji imam prijatelje i kolege - koji su i potpuno različitih političkih, ideoloških, verskih, umetničko-estetskih stavova - i poznavajući moju vezanost za pozorište Atelje 212 koju sam isticao u mnogim intervjuima a i u samim predstavama u Briselu. Članovi Ateljea 212, sa kojima sam provodio sve vreme u Briselu i sa kojima sam u proteklih šest godina više nego odlično sarađivao, su moji bliski saradnici i prijatelji. Onaj ko iole zna o procesu odlaska predstave na bilo koji festival, zna da reditelj ne utiče na to gde će biti pozicionirano ime pozorišta, pisca, odnosno reditelja. To je stvar festivala koji u saradnji sa pozorištem, a ne sa rediteljem, sprema program i najave. Autor Ljubomir Simović se, naravno, u programu spominje: http://www.kfda.be/sites/default/files/Putujuce_pozoriste_Sopalovic.pdf, a o značaju i svom poštovanju do njegovog umetničkog rada govorio sam u intervjuju i u samoj predstavi. Upravnik Ateljea 212 kaže, da u intervjuu govorim 'o beogradskom javnom mnjenju i publici, koje unisono obeležava nacionalistički pogled na svet'. A ja sam u intervjuju govorim baš suprotno. U predstavi nisam spominjao da su mi bile uskraćene slobode ili 'da Srbija nije zemlja slobodnog govora'. Naprotiv, umetnički gest i ovo pismo su čin svesti o slobodi i pravima koja svaki čovek i umetnik ima u demokratskom društvu. Uvek sam bio spreman da radim u okviru standarda kolega u Srbiji. Iznos honorara koji se navodi je laž i 'vrlo precizna i argumentovana dokumentacija' o tome ne postoji. Na kraju: Poznati pozorišni festival zove se Kunstenfestivaldesarts. Specifično ime festivala spaja flamanski i francuski jezik. A u British Theatre Guide je istih dana kao članak u 'Večernjim novostima' izašla kritika koja završava rečenicama: 'To je divno odigran komad koji svedoči o moći pozorišta da se angažuje, odupre, pobuni, začara i transformiše i o moći imaginacije koja je pođednako opasna autoritarnim vladarima. Atelje 212 je najstariji alternativni pozorišni prostor u istočnoj Evropi i preživeo je konflikte i cenzuru. Nadam se da ćemo videti još mnogo njihovog rada u budućnosti' (http://www.britishtheatreguide.info/articles/120510d.htm). Predstava 'Putujuće pozorište Šopalović' je na festivalu doživela prvorazredni uspeh. Kod publike i kod stručne javnosti. A bila je to - što je jasno iz mnogih kritika i za razliku od članka 'Karanfilom na domaćine' - i prvorazredna promocija srpske kulture i Ateljea 212. Neistine neka budu na čast onima koji se njima služe."
Sutra - odgovor redakcije