Spomen našem velikanu

 ACA u “Vuku” - ovako bi u najkraćem glasila vest koja će, izvesno, obradovati veliki broj poštovalaca jednog od najznačajnijih dramskih autora prošlog veka, Aleksandra Popovića. Tako će jedan srpski velikan “ugostiti” drugog, u maniru naše najbolje tradicije: naime, u UK “Vuk Karadžić” planiraju da do jeseni (tačnije rođendana pisca, 20. novembra) u foajeu zgrade postave njegovu bistu, a Veliku scenu nazovu “Scena Aleksandra Popovića”.
- U razgovoru sa glumcem i rediteljem Raletom Milenkovićem, inače zaduženim za repertoarsku politiku kuće, došli smo do zaključka da je Aca Popović zaslužio ne samo da se igra na našoj sceni nego i da dobije mesto koje će mu trajno pripadati - objašnjava Sanja Đurđević, direktor UK “Vuk Karadžić”. - Poslednjih godina života i privatno je ovde provodio mnogo vremena, a predstava “Tamna je noć” (Egon Savin) početkom devedesetih izvedena je više od tri stotine puta. Bilo je to na tek formiranoj Maloj sceni (neformalno nazvanoj Kult teatar), koja je sa “Oksimoronom” Svetislava Basare (režija Dejan Mijač) brendirala ovu scenu. Naš omaž Aci Popoviću počeli smo trajnim postavljanjem na repertoar “Svinjskog oca” (koje je u Kruševačkom pozorištu takođe režirao Egon Savin), tokom vikenda je premijerno izvedena njegova “Sablja dimiskija” (Goran Šušljik), a do postavljanja biste u foajeu pozorišnu publiku će dočekivati veliki portret - fotografija pisca.
Ovim planovima se zapravo zaokružuje veliki preokret u radu ustanove koja je do 2006. godine gotovo deceniju i po pružala gostoprimstvo Pozorištu na Terazijama (dok je njihova zgrada bila u rekonstrukciji), ali i nekim privatnim producentskim kućama:
- Potom je 2008. godine usledilo naše veliko renoviranje - objašnjava Sanja Đurđević. - Prvo Velike scene sa 400 mesta, a potom Male scene “Kult” sa 180, a pre nekoliko dana završili smo i multimedijalnu salu (nekadašnji bioskop “Vuk”) u kojoj će se održavati tribine, projekcije i promocije. U planu nam je i sređivanje baletske sale na trećem spratu (na površini od oko 250 kvadratnih metara), dok ćemo na krovnoj terasi napraviti letnji bioskop, odnosno scenu na otvorenom.
Naša sagovornica naglašava da uz svesrdnu pomoć opštine Zvezdara (koja je i osnivač UK “Vuk Karadžić”) žele da na poznatoj adresi naprave ekskluzivno pozorišno mesto u Beogradu, na čijem su repertoaru probrani i popularni naslovi poput predstava “Master klas Marije Kalas”, “Arsenik i stare čipke”, “Hipertenzija”, “Poslednja šansa”, “Lilika”, “Trtmrtživotilismrt”...
- Pošto nemamo novca za sopstvenu produkciju, a želimo kvalitetne i umetnički vredne naslove, opredelili smo se za dva modela: široke koprodukcije, kao što je, na primer, nova predstava “Sablja dimiskija” (UK “Vuk Karadžić” u saradnji sa producentskom kućom “Eye to eye”, kulturnim centrima Pančevo i Lazarevac), ili preuzimanje proverenih predstava iz drugih pozorišta koje iz raznoraznih razloga nisu više na njihovom repertoaru. Takav je slučaj sa “Svinjskim ocem”, koji smo “preselili” iz Kruševca. Bilo kako bilo, ovu sezonu završićemo sa deset naslova u programu, a u junu ćemo premijerno izvesti dramu Nebojše Romčevića “Potpuno rasulo”, u režiji Egona Savina.

TERAPEUT U KULTURI
Zanimljivo je da je naša sagovornica po profesiji sistemski porodični terapeut! Pre “Vuka” bila je godinu dana direktor Kulturnog centra u Jagodini, a na naše iznenađenje da se sa ovom profesijom našla na tim funkcijama, Sanja Đurđević kaže:
- U svetu su sistemski terapeuti često menadžeri, jer svoja preduzeća tretiraju kao celinu koja sklapa kontakte sa drugim ustanovama. Moj stručni, kao i lični pogled na svet, pomaže da “Vuk” povežem sa drugim sistemima kao što su nevladin sektor, određene institucije, škole, pa i marginalne grupe. Ipak, u programskom delu je moja “desna ruka” umetnik Rale Milenković, a pozorišnih ljudi imamo i u organizaciji kuće: glumica Tanja Kecman je menadžer za prodaju.

* * * * *

POZORIŠNA KRITIKA
PESNIK PALANAČKOG DUHA

Piše: Aleksandra Glovacki

UOBIČAJENO se milje Popovićevih komada veže za beogradsku periferiju, ali tematski i značenjski oni uveliko prevazilaze tu geografsku odrednicu i zadiru u celokupnu srpsku palanku. Utoliko Popović postaje pesnik srpskog palanačkog duha, pojave onog ljudskog soja sa minornom specifičnom težinom, koji kao prljavi nanos isplivava na površinu gušeći pod sobom sve iole teže. Neznanje, kukavičluk, bahatost, nesvest, sebičluk, autizam, opšta ugroženost i proporcionalna agresivnost u potrebi samodokazivanja - samo su neke od odlika tog sveta koji živi u zatvorenim celinama, socijalno strogo kastinski ustrojenim, gušeći se u skučenom prostoru koji je sam sebi nametnuo. Takav im je i govor, nesuvisli, neadekvatan osećanjima, kao tesno odelo koje ih žulja i u kojem se stalno vrpolje. I sve se to jasno i čisto vidi u ovoj predstavi. “Sablja dimiskija” samo je fragment pomenutog sveta, jedan sto u kafani, konstantna danguba i bleja, trabunjanje o izmišljenom herojstvu u nekim ratovima uz kuknjavu zbog životnih nedaća, sve u senci nekakvih izbora. Svakodnevica srpska svagdašnja, a i naša današnja, što su reditelj i glumci lako prepoznali. Bez folklora i kockastih stolnjaka, vizuelno svedeno i jasno rešen prostor sa naznakom i udžerice i kafića (Snežana i Aleksandar Subotić), Šušljik dodatno aktuelizuje srpsku stvarnost razigravanjem “ženske grupe”, hora Srpkinjica ponesenih estradnim svetonazorom, u sjajnom tumačenju studentkinja FDU. No, sva je težina na muška tri lika: gazda Tiki Nebojše Glogovca, koji punom glumačkom energijom, do poslednjeg valera genijalno prepoznaje tipičnog srpskog “bizmismena” i s uživanjem ga denuncira publici; zakupcu Cincarinu Marinka Madžgalja, oprobanih komičkih efekata, i večitom đaku, muljatoru i mešetaru; prijatelju Radi Nikole Đurička, takođe vrhunski prepoznatom ljigavcu, grebatoru i folirantu, koji će se bez dileme prihvatiti uloge vođe, čim mu se pruži takva prilika. Iako naslednik Nušića i Sterije po analitičnoj kritici spram naciona, Aca Popović je prepun empatije za taj siroti soj sobom osuđen da tavori na margini, prepun sažaljenja za tipičnu lošu srpsku priču, što vas neće omesti da se do suza nasmejete na ovoj predstavi u “Vuku Karadžiću”.