POSLE ljubljanske, zagrebačke i splitske premijere, film reditelja Rajka Grlića “Neka ostane među nama”, za koji je scenario pisao zajedno sa Antom Tomićem, sa velikim uspehom prikazan je i beogradskoj publici. Rajko Grlić i Ante Tomić proveli su u Beogradu dva dana, što je bila i prilika za promociju novog Tomićevog romana “Čudo u Poskokovoj dragoj”.
- Već dve nedelje smo na proputovanju, mnogo dešavanja, buke, razgovora s puno ljudi, čini mi se kao da me je neko izbacio iz mog života - kaže za “Novosti” Ante Tomić. - Kao čoveku koji radi u tišini, moram reći da mi je sve to preterano uzbudljivo, i da jedva čekam da se vratim u svoju sredovečnu, monotonu malograđansku svakodnevicu.
* U filmu “Neka ostane među nama” videli smo naizgled mirnu građansku svakodnevicu, u kojoj ljudi žive duplim ljubavnim i seksualnim životima. Da li je to naličje finih porodica, dvoličnost, ili...?
- Ne mislim da je tu puno dvoličnosti u moralnom smislu, pošto užasno mrzim osuđivati ljude kad nešto čine u ljubavi. U emotivnim pričama mislim da niko nikoga ne sme osuđivati.
* U ljubavi je, dakle, sve dozvoljeno?
- Naravno. Reč moral upotrebljavam u značenju koje nema veze sa seksom, a tiče se nekog građanskog poštenja. Ono o čemu govorimo u filmu “Neka ostane među nama” zbilja se događa ispod te mirne, trome površine građanskih života, i jeste nešto o čemu se u “boljim” porodicama ćuti.
* Grlić je rekao da je za njega ovaj film posveta Zagrebu. A za vas?
- Mi smo imali prethodnu saradnju koja je bila vrlo uspešna, i kada me je zvao da mu se pridružim u ovoj priči, nisam video da je to nešto što bih sam od sebe napisao. To su bili neki Rajkovi junaci, u Rajkovom gradu...Kod mene se stvari događaju ili u Dalmatinskoj zagori ili u Splitu, i uvek su to ili seljaci, ili prva generacija doseljenika u grad, neka niža ili srednja klasa. To su ljudi koji me uzbuđuju, socijalni milje iz koga i ja dolazim, i s kojim se jako volim igrati. Pošto sam mislio da u scenario “Neka ostane među nama” ulazim kao “najamnik”, smatrao sam da sam tu da ispunim Rajkove želje i budem najbolji što mogu biti da bih mu pomogao da ispriča svoju priču. Dugo sam imao taj osećaj, on je govorio da nam je priča odlična, a ja sam mu mogao samo verovati. Nisam bio vezan za nju, da bih u jednom trenutku otkrio kako je dobra, i kako su mi ti junaci koji nisu moji, i taj grad koji nije moj, ušli u srce.
* Kad biste bili samo gledalac, šta bi vama bilo najuzbudljivije u priči “Neka ostane među nama”?
- Jako volim trenutak kad u apoteku dolazi žena da se obračuna sa ljubavnicom svoga muža, i svoj napad završava rečima - evo, sad ti pij čaj za nesanicu i protiv depresije, gaduro jedna! Sećam se kako i u “Karauli” imamo potpuno jednak motiv, na potpuno jednakom mestu, iako su to potpuno različite priče, kad poručnik kaže pukovniku - poserem ti se na svaki cvet koji si ikada posadio! To je zapravo, naš način osvete sa nekim mrskim neprijateljem.
* Kako danas izgleda splitski život?
- Ništa se ne događa što ne možete videti i u drugim gradovima nekadašnje domovine - imamo dosta skandaloznu osobu za gradonačelnika, neobrazovanog nasilnika i šovinistu, koji misli da je sve to njemu prednost. Ali, naučili smo se smejati svemu, pa se smejemo i njemu.     

VESTERN MJUZIKL
* U novom romanu “Čudo u Poskokovoj dragoj” vratili ste se svojim junacima, a Grlić je najavio i njegovu ekranizaciju?
- Vratio sam se na “svoj” prostor, u taj kamenjar, kao gotov pisac, neskromno je to možda reći, ali kao vrlo iskusan i zreo pripovedač. Ovaj roman je i nastao tako što sam hteo napisati nešto drugačije, uzeti model priče koja nema veze s tim prostorom, i napraviti vestern mjuzikl koji se događa u Dalmatinskoj zagori - urnebesnu komediju sa pucanjem, a da se ništa strašno ne dogodi, i da se ljudi ludo smeju. Video sam tu priču kao rimejk holivudskog mjuzikla “Sedam nevesta za sedmoricu braće”.

PREKRASNA USLUGA
* U Zagrebu ovih dana vi i Grlić doživljavate javne kritike da ovom pričom, zapravo, “diskriminirate žene”. Da li je to povećalo gledanost filma?
- Moram priznati da sam s velikim veseljem nazvao Rajka telefonom, pošto sam pre njega video naslov “Grlić je prostak, zabranite taj prljavi film”. Svi smo se jako radovali kad su se javili ti idioti, zato što smo znali da će njihova potpuno besmislena i slaboumna reakcija probuditi znatiželju u ljudima da dođu i vide film. Oni nam i jesu, zaista, napravili prekrasnu uslugu, i ovom prilikom bih se javno zahvalio na tome, bez obzira što vodimo ovaj razgovor za beogradske novine.