Priče kojih nema u finim kućama

NOVI film reditelja Rajka Grlića “Neka ostane među nama”, za koji je napisao i scenario zajedno sa Antom Tomićem, posle ljubljanske i zagrebačke, u četvrtak uveče u bioskopu “Kolosej” doživeće i svoju beogradsku premijeru. Ova ljubavna drama napravljena je u koprodukciji kuća iz triju država, a i glumačka ekipa je “međunarodna” - Predrag - Miki Manojlović (posle tri decenije sarađuje sa Grlićem), Bojan Navojec, Daria Lorenci, Ksenija Marinković, Nataša Dorčić...
Reč je o “zločestoj, indiskretnoj zagrebačkoj priči, o virovima erotske strasti ispod mirne, trome površine građanske svakidašnjice i običaja”, kako jedan od najznačajnijih reditelja eksjugoslovenske kinematografije predstavlja “kroki” novog ostvarenja. Ispod plakata stoji upozorenje - “Pogledajte pre nego što ponovo prevarite voljenu osobu”.
* Šta je pravi razlog vašeg rediteljskog povratka u intimu stanova, emotivnih i erotskih drama?
- Pa, zaželeo sam se, posle filmova “velikih pejzaža”, kao što su “Čaruga” i “Karaula”, da malo krenem u intimu, u krupne planove, u urbane prostore - ulice, stanove, krevete... Osim toga, to su bili grubi “muški filmovi”, i red je bio da se vratim u prostor nežnog, takozvanog ženskog filma - kaže Rajko Grlić, koji od devedesetih paralelno živi u Hrvatskoj i Americi.
* Film “Samo jednom se ljubi” ušao je u antologiju i po najlepšim erotskim scenama kod nas, a i ovaj obiluje prizorima strasti i požude. “Bojite” li se “titule” najvećeg filmskog “erotičara”?- Hvala na komplimentima. Mogu da kažem da se ne bojim titula. Uostalom, već posle filma “Samo jednom se ljubi”, Goran Marković je govorio da sam ja Karl Maj a Miki Manojlović Old Šeterhend jugoslovenskog filma. Čudio se kako ljudi, apsolutno bez ikakvog iskustva na polju erotike, mogu da naprave takve scene. Prema tome, za svaku ozbiljnu etiketu postoji i ironijski pomak koji ti omogućuje da je ne uzmeš preterano ozbiljno.
* Erotske scene između Mikija Manojlovića i Nine Ivanišin podigle su veliku medijsku buku u Hrvatskoj. Vi ste ih, ipak, nazvali čednim?- Miki je, kao što se to pristojno kaže, u poslednjih tridesetak godina “malo ostario”. I kao čovek koga je “dotakla” starost, koji, dakle, ima izvesno životno iskustvo, bio je idealan za lik koji se ne miri sa starošću i koji još ima problema sa svojim erosom. A što se tabloida tiče, i oni od nečega moraju da žive. Reč je o jednoj sceni, čiji ste manji odlomak videli u jednom foršpanu, dok drugi foršpani, malo čedniji, nisu zanimali medije. Ovo je, ipak, ljubavni film - a kako se u ljubavi rade i neke radnje - normalno je da ih ima i u filmu.
* Poput nekih drugih umetnika iz Zagreba i Beograda, i vi se možete smatrati “povratnikom”. Da li vas i danas drži osećanje da nemate potrebu za državom?- Ljudi koji su otišli iz takozvane kulture, svi su se i vratili, i nisu. Svi, manje-više, žive i tu, i tamo. Na dve noge, počesto, kao ja, na dva kontinenta. Sada imam i više od jedne države, a to je zdravo za svakog rođenog na ovim prostorima. Nikada nisam bio preterano sentimentalan prema političkim sistemima i politici uopšte. Zanimale su me upravo obrnute stvari - sudbine ljudi koji su s tim tvorevinama imali ili imaju problema.
* Ovih godina izjašnjavali ste se kao građanski anarhista. Šta to, zapravo, znači za vas?- Znači da ustrojstva kao države ne smatram tako ozbiljnima kao što bi one od svojih građana to očekivale. Potičem iz građanske porodice koja je generacijama gajila neki levi svetonazor, ako se nešto tako danas uopšte i može reći. I kao takav, svesno ili nesvesno, nosim sobom taj i takav pogled na svet, taj i takav sistem vrednosti. S druge strane, sve moje simpatije uvek su bile na strani raznih “maverick-a”, pobunjenika i, za građanske pojmove, krajnje neprilagođenih pojedinaca. I kada spojite ono što vam je dato i ono što ste birali, dođete do te čudne i podosta kontradiktorne fraze - “građanski anarhista”.     

O LjUBAVI, SEKSU, RATU...* U Filmskom centru Univerziteta Ohajo, gde ste i predavač, organizovana je retrospektiva vaših filmova i promocija knjige autorke Rut Bredli “Filmovi o ljubavi, seksu, revoluciji, ratu i drugim logičnim stvarima”, posvećene vašem radu. Da li biste svoju karijeru i vi predstavili tim redosledom?
- Bilo mi je izuzetno ugodno da pokažem devet filmova u sedam dana. Ostao sam zapanjen koliko sam toga radio, a, naročito, s kojim sam ih sve ljudima radio. A što se knjige i njenog naslova tiče - nikada se, baš nikada, nisam kritičarima mešao u posao. I verovatno je da bih svoj život na filmu drugačije naslovio. Ali, srećom, mene za to niko ne pita.