U ogledalu Mešinog veka

 PESNIKU iz Kraljeva, Živoradu Nedeljkoviću u sredu je uručena nagrada “Meša Selimović”, za zbirku “Ovaj svet”, u izdanju “Arhipelaga”, koju 22. put dodeljuje Kompanija “Novosti”. Svečanost u Narodnom pozorištu je prva u nizu svečanosti kojima će se do aprila iduće godine proslavljati ime Meše Selimovića, a u slavu stogodišnjice njegovog rođenja.
- Kad ljudi pronađu lijepu misao, trebalo bi da je čuvaju pod staklenim zvonom da se ne isprlja - citirajući ovu misao Meše Selimovića, Manojlo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik Kompanije “Novosti”, uručio je nagradu za knjigu godine. - Takvih “lijepih misli”, kao što je ova ispisana u “Dervišu”, Meša Selimović, mudrac, prkosnik, buntovnik, “nadnet nad svetom i životom kao nad velikim ogledalom”, izvajao je bezbroj, i od njih bi se mogla sastaviti beskonačna biserna ogrlica.
Kao član Organizacionog odbora Ministarstva za kulturu za obeležavanje veka od Mešinog rođenja, Vukotić je najavio i mnogobrojne manifestacije kojima će se obeležiti ovaj jubilej:
- Tako će, iznova, čuvane ispod staklenog zvona, zasijati neisprljane Mešine misli. Mi smo kao Kompanija “Novosti” ponosni što smo se još pre 22 godine dosetili i opredelili da nagrada za najbolje književno delo godine ponese njegovo ime. To je zbog slobode o kojoj je sanjao. To je zbog knjiga koje je tkao. To je zbog vlasti protiv koje se bunio. To je zbog života koji je ispijao naiskap, koliko god žuči u čaši bilo. To je zbog nade koju je gajio. To je, sve, zbog velikog pisca, Meše Selimovića, koji je u intervjuu “Večernjim novostima” 1978. rekao i ovo: “Mislim da sam u svojim djelima bio, koliko to čovjek i pisac može da bude, istinit i prema sebi i prema onima koje volim i koje ne volim.” Njegova opojna lepota reči i uzbudljiva filozofija poimanja sveta i života, i danas, kao i juče, kao i sutra, osvetljavaju put ka Olimpu, gde bogovi priređuju gozbu.
U magičan svet Mešinog dela publiku je uveo glumac Nikola Ristanovski, koji je kazivao monolog iz predstave “Derviš i smrt”, u adaptaciji i režiji Egona Savina. Šta je o književnim nagradama, pisanju, inspiraciji i savremenicima govorio Selimović, videlo se u odlomku iz jednog od retkih intervjua koje je dao TV Beograd.
O delima velikana srpske književnosti besedio je dr Aleksandar Jerkov, koji je istakao da nam je na stogodišnjicu rođenja Meša potreban više nego mi sami sebi:
- Prikazao je iznutra sve mehanizme poniženja čoveka, prikazuje vlast i njeno pogubno delovanje, ali i otkriva lepotu čovekove osećajnosti, prijateljstva i bliskosti, lepotu pisanja i učenja, složenost i pogubnost politike, ali i čovekovu obavezu da nađe svoj put kroz nju. Uz to nas uči da vidimo ono što je drugo i drugačije. On je mesto susreta i bliskosti.
Nagrađenu knjigu publici su približili dr Radivoje Mikić i dr Bojana Stojanović-Pantović, koji su bili među članovima Velikog žirija i glasali za “Ovaj svet”.
- Opredelivši se da opeva ovaj svet, Nedeljković je, tokom nepune dve decenije, objavio osam knjiga pesama i pokazao da je bila pogrešna prognoza svih onih koji nisu na njega ozbiljno računali - rekao je Mikić. - Od samog početka svog pesničkog delovanja on se, po pravilu, trudio da svoju pesmu postavi u kontekst nekih konkretnih životnih situacija. Time je želeo da otkloni mogući prigovor da je moderna poezija suštinski apstraktna u odnosu na ljudsko iskustvo, i da pokaže kako se baš poezija može pretvoriti u sredstvo kojim se tumači i ljudski život u svoj raznolikosti svojih sadržaja.
Govoreći o Nedeljkovićevoj poeziji, Bojana Stojanović-Pantović je istakla da je za njega “onaj život” prozračno prebivanje između izlaska i zalaska sunca, zvezda, različitih boja sna, u prostoru između, u kome su reči još samo magloviti odjek našeg buđenja.
- Buđenja što vodi u “Ovaj svet”, koji, za razliku od nekih prethodnih autorovih knjiga, nije posredovan spekulativnom idejom i preciznim, ali ponekad distanciranim opisom ili pripovednim postupkom. Svet koji je proziran i otvoren zahvaljujući pesnikovom prisustvu i činu pevanja.     

PORTRETI I LAUREATI
STIHOVE iz nagrađene zbirke govorili su glumci Narodnog pozorišta Jelena Helc i Andreja Maričić. U foajeu druge galerije otvorena je izložba portreta svih dobitnika ovog prestižnog priznanja koje je uradio Miroslav D. Savić.
Svečanosti u nacionalnom teatru prisustvovali su gotovo svi prethodni dobitnici - Dobrica Ćosić, Danilo Nikolić, Svetlana Velmar Janković, Radoslav Bratić, Rajko Petrov Nogo, Radovan Beli Marković, Vojislav Karanović, Goran Petrović, Dragan Jovanović Danilov, Dragan Velikić, Vladimir Kecmanović, kao i mnogi drugi ugledni pisci, književni kritičari, teoretičari, javni i kulturni radnici...

DOBRICA ĆOSIĆ: VELIKI MEŠA
Ne znam koji se veliki pisac srpskog jezika dostojnije slavi od Meše Selimovića. Ne znam koja književna nagrada ima veći i demokratskiji žiri od nagrade sa imenom Meše Selimovića, koju dodeljuju najčitanije srpske novine “Večernje novosti”. Ne znam koje priznanje za književno stvaralaštvo može toliko da i javno znači i raduje, kao nagrada sa imenom i likom Meše Selimovića: jer se biraju i odabiraju svi književni i poetski rodovi. Sada je Živorad Nedeljković nagrađen tim izuzetnim priznanjem za originalnu, ubedljivu, snažnu poeziju. Ubeđen sam da bi Nedeljkovićevu zbirku “Ovaj svet” odabrao i Meša Selimović.
Čestitam obojici.

MAŠA SELIMOVIĆ: POSEBNA ČAST
Mojoj sestri Jasenki i meni je posebna čast što je stogodišnjica od rođenja našeg oca dobila tako veliki značaj. Kao i književna nagrada koju dodeljuje Kompanija “Novosti”.

BELI MARKOVIĆ: ZNAČAJAN JUBILEJ
Čast je kad se namiruje jedan veliki jubilej Meše Selimovića i njegovog dela, kojeg smo svi mi duboki poklonici. Svi smo na neki način, barem moja generacija, književno stasavali uz njegovo delo. Ovogodišnji dobitnik , Živorad Nedeljković je jedan od onih pesnika koji će sigurno trajati.

DRAGAN VELIKIĆ: DEMOKRATSKA Posebno su mi drage nagrade koje nose ime pisca. Siguran sam da te nagrade svim piscima mnogo znače. Ovo je jedina nagrada koja se može dobiti za sve žanrove i na neki način jeste demokratska, utoliko što mnogo kritičara učestvuje u glasanju i što svih pet knjiga koje predlože imaju istu težinu.

DRAGAN JOVANOVIĆ: POBEDILA POEZIJA
Nagrada donosi čitaoce i pesničkim knjigama, i ako se poezija danas malo čita. Drago mi je da je ove godine nagradu dobila poetska knjiga. Smatram da je poezija najvitalniji deo srpske književnosti.

*********

IZ BESEDE DOBITNIKA  ŽIVORADA NEDELjKOVIĆA
SVET POEZIJI DUGUJE OPSTANAK
GLAVNOG junaka romana “Tvrđava”, Ahmeta, Meša Selimović je, bez sumnje, predstavio kao pesnika. Nije to uobičajena slika stihotvorca na kakvu smo navikli, kakvu inače ovaj svet ima o nekome ko se bavi tom pomalo sumnjivom rabotom. Ali, sva Ahmetova trvenja sa svetom i sa sobom, sva razdiranja, sve osujećenosti zbog kojih ne može dalje, sva iskušenja doneta bilo kakvim izborom, sve zapitanosti nad i najmanjim oblikom ljudskog delovanja, vraćaju nam u sećanje znanja o životima i usudima brojnih pesnika koji su i slavili svet i sukobljavali se s njim.
U jednoj sceni romana, ovaj Selimovićev junak se, nakon bezazlene primedbe supruge Tijane, pita: Čemu sam vješt, zaista? Ničemu, izgleda. Toliko sam nespretan, da ne mogu naći posao koji bih znao da radim. A to je kao da ne znam ništa...
...A što se tiče svih onih veština koje Ahmetu samo uslovno nedostaju, jer je on zadovoljan jednom jedinom koju čitavim svojim bićem zapravo slavi i veliča, biće da su pesnici lišeni većine njih. Skoro da sam uveren i kako ovo jedno, ključno, umeće - umeće sastavljanja stihova, ne bi menjali nizašta na svetu. Jer, kad pišemo, ovaj svet je lepši i bolji. A ako je tako zbog toga što ga uistinu ne poznajemo, ništa zato: niko nije na gubitku.
Da je drugačije, da recimo Ahmet vlada raznim veštinama, ona koja ga suštinski određuje ne bi ostala netaknuta. Tada bi, kako kaže naš junak, umro pesnik, svejedno kakav, a rodio se trgovac...
I nama koji danas živimo u svetu u kome se još jasnije očituje prevlast trgovaca i ljudi obdarenih tajnim veštinama i načima snalaženja, može promaći da pisac nije, oslikavajući Ahmeta, upotrebio uz reč veština i reč znanje. Pesnik u Selimovićevom romanu se ne pita: “šta znam”, nego “čemu sam vešt”, jer iako ni u čemu, osim rečima, nije vešt, Ahmet mnogo zna. Drugačije rečeno, znanja poezije nisu znanja od kojih svet sudbinski zavisi, ali da njih nema, moglo bi se desiti da razne veštine koje su često u sprezi sa malo znanja i još manje nedoumica, brzo dokusure svet. U tome je moć poezije, kojoj ovaj svet, katkad nam se učini, kao i svemu dobrom, mudrom i krotkom, i duguje svoj opstanak.