U PROGRAMU „Evropa van Evrope“, publici Festa predstavljen je film „Metastaze“, apsolutni pobednik prošlogodišnjeg festivala u Puli, u režiji Branka Šmita, po scenariju Ognjena Sviličića i naše spisateljice Vladislave Vojnović, a napravljen je kao hrvatsko-bosansko-srpska koprodukcija.
Ova zastrašaujuća drama o postratnim hrvatskim luzerima nastala je po istoimenom hit romanu Iva Balenkovića, za koga je dobio gotovo sve književne nagrade. Inače, Balenković do „Metastaza“ ništa nije objavljivao - radi kao ginekolog. Roman je napisao pod pseudonimom Alen Bović. Junake priče igraju Rene Bitorajac (nagrađen je Zlatnom arenom, a u sredu se predstavio i beogradskoj publici), Franjo Dijak, Robert Ugrina, Rakan Rušajdat, Jadranka Đokić, Ivo Gregurević...
- Pet reditelja je bilo u utakmici da radi film po Balenkovićevoj knjizi, mi smo se poslednji javili, ali je ponuda našeg producenta Stanka Babića bila najbolja - izdavač se rukovodio principom ko više ponudi - kaže Branko Šmit, koji se ovim filmom i takmiči na ovogodišnjem Festu. - Po „Metastazama“ je napravljena i odlična predstava, ali je za nas to ipak bio „mač sa dve oštrice“. Drago mi je što se ispostavilo da je filmska verzija bila i najbolja, „Metastaze“ su vratile publiku u bioskope, zabeležile su više od trideset pet hiljada gledalaca, što je danas u Hrvatskoj enoromna cifra za domaći film.
* Gotovo svi filmovi sa ovih prostora prepoznatljivi su po pesimizmu. - U „Metastazama“ takođe niko nema šansu, osim možda Filipa koji se vraća u inostranstvo?
- Pitanje je gde će i on završiti. Verovatno u nekom Amsterdamu, negde među narkomanima i drogom, tako da je i taj njegov beg neka vrsta fatamorgane. Ono što je meni bio cilj jeste da napravim film o jednoj poratnoj generaciji koja je odrasla bez ljubavi i nadzora, dok su se njihovi roditelji bavili pravljenjem država, granica, ratovanjem, nacionalnim prebrojavanjem... Ta generacija odrasla je bez vaspitanja i merila vrednosti, i to su upravo ti izgubljeni ljudi koji danas imaju trideset-četrdeset godina, i nikako se ne mogu uklopiti u normalno društvo. Jedan je nasilan, drugi je nesiguran i alkoholičar, treći je narkoman... Film se događa u Zagrebu, ali se isto tako može dešavati i u Beogradu, Sarajevu, Bukureštu, Moskvi... Univerzalnost ove priče je najvažnija. Mora se reći da su „Metastaze“ posle dugo, dugo godina prvi urbani film o Zagrebu.
* Ko je danas izgubljeniji - generacija sa posttraumatskim sindromom ratova ili njihovi roditelji?
- Mislim da su mladi ljudi sve te događaje mnogo dublje doživeli nego njihovi roditelji, i da je ta trauma ostavila u njima neizbrisiv trag. Većina njih, u ovakvim uslovima, a mislim da gotovo svi identično živimo, nema šansu, za razliku od njihovih roditelja koji su u životu i imali neke svoje šanse.
* Kakvi su bili komentari u Hrvatskoj kada je reč o glavnom junaku - „velikom Hrvatu“ iz domovinskog rata, koji je najnasilniji?
- Ljudi su dobro razumeli film i ono što smo „Metastazama“ hteli da kažemo. Naravno, javilo se nekoliko dušebrižnika koji su kritikovali da sam generalizovao sve hrvatske vojnike. Više je bilo negativnih komentara što sam upravo ja dobio da režiram ovaj film, a kao moj feler navodili su da sam blizak režimu, ili da sam prestar da radim priču koja govori o mladima. Na premijeru smo zvali gotovo sve političare, ali se niko od njih nije pojavio, što nas je uverilo da smo bili na pravom putu. Jer, metastaze o kojima govorimo oni su stvorili.      

OTREŽNjENjE
* Šta je vaša ambicija posle ovog filma?

- Da napravim film o otrežnjenju - mnogim ljudima definitivno su srušeni snovi o tome kako će biti dobro u hrvatskoj državi, a ta količina korupcije koja apsolutno vlada, svakodnevno šokira svakog normalnog čoveka. Taj film bio bi nekakav moj „obračun“ sa temom o današnjoj Hrvatskoj, a onda bih se posvetio pravljenju filmova za decu.

PSOVKE
* „Metastaze“ su još po nečemu „bliske“ Srbiji - gotovo u celom filmu govori se u psovkama?
- Ne, verujem da smo u tome čak i pobedili Srbe! Mislim da verovatno ne postoji ni jedan srpski film u kome se više psuje, nego u našem filmu.