Poslednji glasovi

 Sa ovim glasanjem završavamo izbor za najbolju knjigu 2009, o čemu je odlučivao Veliki žiri od 52 istaknuta književna kritičara, teoretičara i književnih istoričara. Koje je delo dobilo najviše glasova i autoru donelo prestižnu nagradu sa imenom velikog pisca Meše Selimovića, znaće se u utorak u podne, na konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini, kojoj će prisustvovati i laureat.

SRBA IGNJATOVIĆ (Beograd)
1. „LJETOPIS VJEČNOSTI“, Žarko Komanin (SKZ)

Komaninov „Ljetopis vječnosti“, fragmentarno a dinamično, mozaički uobličen roman u kojem se prepliću fakta i snoviđenja, lirski proplamsaji i narativne niti, čita se kao visoki akord godinama građene sage o Pelinovu, o razdirućem bolu, zakrvljenoj braći, „programiranom zaboravu“ i, tome nasuprot, neporecivoj moći sećanja.

TATJANA LAZAREVIĆ-MILOŠEVIĆ (Smederevo)
1. „OVAJ SVET“, Živorad Nedeljković („Arhipelag“)
2. „SONETI SA SELA“, Slobodan Zubanović (Zavod za udžbenike)
3. „PISMA IZ PRASTARE BUDUĆNOSTI“, Bratislav R. Milanović (Zavod za udžbenike)
4. „PLANETA DUNAV“, Ljubomir Simović („Stubovi kulture“)
5. „NE SPOMINJI ĐAVOLA“, Aleksandar Lukić (KOV)

PROLOŠKA pesma Nedeljkovićeve lirske zbirke uvodi nas u poetičko ishodište rafinovanog lirskog glasa, koji pronalazi nadu i lepotu tamo gde delatni su još samo dezintegracija, haos i apsurd: „nadmoć metafore“ omogućava pronicanja u samu kvintesenciju sveta kroz usredsređenost na zapretanu znakovitost malih stvari. Seoska svakodnevica u „Sonetima“ lako se i neprimetno preobražava u metafizičko pozorje, a topos sela dobija široku disperzivnost. Asocijacijski skokovi pri tome se estetički i ritmički uverljivo i inventivno disciplinuju sonetnom formom, te se tako, iznova, potvrđuju njeni ekspresivni potencijali. Melodija knjige B. R. Milanovića korespondira u čitaočevom sluhu, neodoljivo, sa punoćom maternje melodije znanom iz poeme M. Crnjanskog. Njome se 40 pesama objedinjuje u višu formu, lelujavu i laku, a neporoznu, nošenu čistom energijom pronicanja u trascendentno i vanvremensko. Eruptivni pesnički temperament i retorička energija Lj. Simovića obznanjuje se i u pesmama „Planete“ i u znaku poetičke doslednosti, i u znaku tematskih i jezičkih inovacija. Motiv Dunava, reke-planete, omogućuje liričaru da da pun mah svojoj dramskoj napetosti, razrešavajući je u živim, jezički uzbudljivim i slojevitim dijalozima sa sobom, drugima, mitom, aktuelnim. Emotivno (i etičko) polazište pesničkog viđenja sveta A. Lukića jeste oksimoronski spoj čežnje za boljim, svetlijim svetom i dubokog, precizno i čvrsto dokumentovanog uverenja da je takav svet nemoguć. Takvo stanovište iskazuje se neobičnim, jezički originalnim poetskim slikama zasnovanim na grotesknom i bizarnom.

MIĆO CVIJETIĆ (Beograd)
1. „LJETOPIS VJEČNOSTI“, Žarko Komanin (SKZ)
2. „GLASOVI U VETRU“, Grozdana Olujić (SKZ)
3. „PITAO SAM SVETLOST“, Miodrag Pavlović („Arka“)
4. „KLJUČNE KOSTI“, Radomir Andrić („Šumadijske metafore“ Biblioteka grada Beograda i „Beogradska knjiga“)
5. „ĐAVO I MALA GOSPOĐA“, Đorđe Milosavljević („Laguna“)

Komaninov roman predstavlja kulminacionu tačku tragične povesti Pelinova i Pelinovljana, o sudbini poraženih u Drugom svetskom ratu, dominantnoj temi njegovog opusa. Glavni junak se seća i svedoči o stradalnicima - preko fragmentarnih slika i fantazmagorijskih snova iznosi gorka iskustva, drame i lomove. G. Olujić literarno uverljivo prati ceo vek u tragičnoj povesti vojvođanske građanske porodice Aracki, stradanje u ratovima i razjedana nekim nevidljivim silama iznutra. Autorka je majstorski sklopila uzbudljiv narativni mozaik, snažno psihološki i lirski nijansiran. Pesnička knjiga M. Pavlovića pokazuje kako veliki pesnik i u svome poodmaklom životnom dobu kruniše svoje pevanje svežim i suptilnim lirskim dražima i misaonim valerima, kako umetnički sugestivno prepliće nacionalno i opšte, ovovremeno i minulo. U poemi od 12 nejednakih pevanja ukršta stvarna i imaginativna putovanja kroz daleke prostore i vremena, iznova otvara velike i univerzalne teme. R. Andrić sažima bogato životno i stvaralačko iskustvo, slutnje i strepnje pesničkog subjekta, pa i na onoj graničnoj liniji, sudnjoj crti između života i smrti. Seže u onostrano i zaumno, melanholično prebira iluzije i izneverene nade. Zanimljive tematike, stila i jezika, romaneskni prvenac Đ. Milovanovića, čija je uzbudljiva radnja smeštena u vreme vladavine kneza Miloša, sa dramaturškim zapletima u koje su uključene ljudske i demonske sile.

MIĆA VUJIČIĆ (Mokrin)
1. „QUATTRO STAGIONI“, Slobodan Tišma („Laguna“)
2. „RUŠEVINA“, Milan Đorđević (MB „Svetozar Marković“)
3. „KAJA, BEOGRAD I DOBRI AMERIKANAC“, Mirjana Đurđević („Agora“)
4. „FORWARD“, Slobodan Vladušić („Stubovi kulture“)
5. „JUGOLABORATORIJA“, Vladimir Arsenijević (Biblioteka XX vek)

Uvrnuti usamljenik u Tišminom romanu besciljno luta gradom, pije kvas, „koka-kolu“ i sluša muziku u kolima. U igri sa krimićem i fantastikom, pisac se nastavlja na stari neoavangardistički književni svet, koji je ovoga puta smešten u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde obitavaju komunarska društva. Tematski neobično, formalno uvrnuto, sa digitalnom kamerom kao pripovedačem, pop mitemama i brendovima koji su preplavili roman, S. Vladušić je „krimi“ zaplet bazirao oko zverskog ubistva novinara Maka, dopisnika iz Temišvara. No to je tek prvi, zavodljivi sloj kompleksnog romana, u kome će ekipa rijaliti-šou programa pokušati da razreši misteriozni slučaj. Romani M. Đorđevića poslovično su u delikatnom odnosu prema žanru. No, te zanimljive knjige su u najvećem slučaju puno više od toga. Baš kao i slučaju „Kaje“, to je zanimljiv spoj istorije, trilera, satire i čega sve još ne. Uz zanimljivu temu, živo pripovedanje i duhovitost, Đorđevićevo delo je između romana i zbirke eseja. Na kraju „Ruševine“, narator beleži: „Uostalom, u onome što je pisao, što bi stari ljudi rekli, vidim i deo sopstvene sudbine. Ovim pokušavam da objasnim zbog čega rukopis romana objavljujem pod svojim imenom.“ Čini se da te rečenice najbolje upućuju na suštinu knjige. „Jugolaboratorija“ ističe se kao jedna od najboljih knjiga eseja objavljenih tokom 2009. godine. Knjiga V. Arsenijevića, uz sabrane kolumne Teofila Pančića, ističe se kao odlično skrojena hronika društvenopolitičke zbilje.