Naši prestoli i nebeske krune

MONOGRAFIJA „Svetska baština Srbija“ samo je prvi u nizu projekata čiji je cilj ne samo prezentacija blaga koje je već upisano na Uneskovu listu, već i podizanje svesti o značaju kulturne baštine za oblikovanje kulturnog identiteta naroda.
Ovim rečima književnica i univerzitetski profesor Zorica Tomić, ambasador Srbije u Unesku, u razgovoru za „Novosti“, istakla je značaj knjige koju su objavili Republički zavod za zaštitu spomenika i Ministarstvo kulture.
- Sa svojom dugovekom i prepoznatljivom kulturnom istorijom, bogatom i očuvanom srednjovekovnom umetnošću i kulturnom baštinom, Srbija ne mora da izmišlja svoju tradiciju, ali mora permanentno da radi na predstavljanju i naučnoj obradi svojih spomenika na Kosovu - kaže Zorica Tomić.
* Na koji još način država štiti svoje nasleđe na Kosovu?- Državna politika predsednika Borisa Tadića, kao i diplomatski angažman ministra Vuka Jeremića, rukovođeni pozivanjem na Rezoluciju 1244, predstavljaju legitimno sredstvo ne samo odbrane principa međunarodnog prava, već i odbrane našeg nasleđa na Kosovu od sve češćih pokušaja Albanaca da izvrše njegovu nasilnu konverziju.
* Koji još naši spomenici zavređuju da se nađu na Uneskovoj listi?- Izvesno je da u Srbiji ima mnogo spomenika koji bi mogli da konkurišu za upis na prestižne Uneskove liste, ali o njihovim kandidaturama odlučuje stručna javnost, a verifikuje ih Nacionalna komisija za saradnju sa Uneskom. Priprema za kandidaturu ne zavisi toliko od novca - a za takve projekte će ga uvek biti, već od pažljive i stručne pripreme dokumentacije.
* Da li je dobra saradnja sa Uneskom i način da se finansijski istraži šta sve od kulturnog blaga postoji u Srbiji?
- Iako Srbija već koristi Uneskova sredstva, dobra saradnja sa ovom međunarodnom organizacijom ima i mnogo važnije efekte. Najznačajniji od njih svakako je taj da Unesko predstavlja gotovo idealan komunikativni prostor na kojem se Srbija može osećati ne samo ravnopravno, već i biti legitimni partner u velikim međunarodnim projektima.
* Koliko su Uneskovi fondovi otvoreni za takve poduhvate?
- Unesko je u tom smislu veoma otvoren, a posebno su zanimljivi projekti koji su regionalno koncipirani. Činjenica da je Srbija multikulturna zemlja, da je tokom svoje duge istorije ne samo kohabitirala već i podržavala na svom tlu različite kulture, nacionalne identitete i verske zajednice, ozbiljna je kulturna i politička platforma na kojoj se može oblikovati novi međunarodni profil Srbije, i time staviti u pogon taj vredni simbolički kapital.
* Koliko Srbija koristi svoj kulturni potencijal?- Naš kulturni kapital predstavlja ne samo nasleđe, već i savremena umetnička i kulturna produkcija. Da bi taj veliki potencijal bio ne samo vidljiv već i isplativ, potrebna su mnogo veća ulaganja od onih koja su predviđena budžetom. Privatni kapital, naročito ako prepozna svoj interes, i ako novim zakonima bude ohrabren da investira u kulturu, mogao bi dati dragocen doprinos promeni slike o Srbiji.
* Da li bolji marketing kulturnog nasleđa može biti ekonomski isplativ za našu zemlju?- Savremeni turizam je u potpunosti oslonjen na koncept kulturnog nasleđa. Ali da bi bio ekonomski isplativ, mora biti predstavljen u paketu sa ostalim turističkim uslugama, kao autentičan, jedinstven i neponovljiv. Rumuni su, na primer, vrlo pametno kapitalizovali mit o Drakuli i napravili egzotičnu „Drakulinu turu“. Zašto mi ne bismo takođe ponudili svetu turu „Zemaljski prestoli, nebeske krune“, što je inspirativni naslov jednog domaćeg multimedijalnog projekta koji traži podršku Uneska?
* Zašto se u knjizi „Svetska baština“ ne spominje rukopisna zaostavština Nikole Tesle, niti Miroslavljevo jevanđelje, koji su, takođe, upisani na listu baštine sveta?- Zato što se oni nalaze na posebnoj listi, „Pamćenje sveta“, koja nije obuhvaćena ovom knjigom. Verujem da će i taj aspekt srpskog prisustva u Unesku biti uskoro konceptualno obrađen.      

BEZ RASPRAVE* Deo naše stručne javnosti usprotivio se stavljanju fasade na Pećku patrijaršiju. Da li je u Unesku to razmatrano, budući da se ovaj sakralni objekat nalazi i pod njegovom zaštitom?
- U Unesku nije bilo posebnih rasprava na ovu temu.

KINOTEKA U PAMĆENjU
* Nedavno ste izjavili da bi i Kinoteka trebalo da dobije Uneskovu zaštitu. Hoćete li nešto raditi u tom smeru?
- Preduzeli smo korake da se arhiv Kinoteke, kao jedan od najbogatijih te vrste na svetu, stavi na Uneskovu listu „Pamćenje sveta“. Radi se o jedinstvenim materijalima, koji će, kada budu digitalizovani i zaštićeni, biti još jedan plemeniti argument u našoj komunikaciji sa svetom.