OPERSKI debi srpskog akademika Ivana Jevtića - komična opera "Mandragola" zasnovana na motivima istoimene komedije Nikola Makijavelija a u režiji Slobodana Unkovskog, praizvedbu će doživeti 16. decembra u zemunskoj Operi i teatru "Madlenianum".
Jedan od najuspešnijih srpskih i evropskih kompozitora o čuvenom tekstu poznatog italijanskog mislioca iz doba renesanse, koji je odabrao kao predložak za prvu celovečernju operu u svom zamašnom opusu, kaže:
- "Mandragola" se pokazala kao dobar materijal za oblikovanje. Siže je veoma inspirativan, i nadahnuo me je da napravim jednu burlesknu komediju, operu bufo.
Oko ovog jedinstvenog projekta okupljena je internacionalna ekipa: orkestar će na svetskoj premijeri opere voditi gost iz Francuske Olivije Granžan, a potom Vesna Šouc-Tričković, a uz makedonskog reditelja dobro znanog ovdašnjoj pozorišnoj publici, tu su i scenograf Meta Hočevar iz Slovenije, kostimograf Angelina Atlagić i grčki umetnik Dimitris Sotirou, zadužen za scenski pokret.
Autor opere kaže da je prezadovoljan radom francuskog dirigenta koji je u potpunosti pratio tok njegove muzike, i dodaje da pantomima i vesele koreografije koje je osmislio Sotirou daju poseban pečat operi. Sam Sotirou izjavio je da se koreografija osmišljavala "sama od sebe", u saglasju sa karakterima koje nose određeni pevači, a članove pevačke postave opisuje kao hrabre, talentovane, duhovite umetnike, sposobne da potisnu svoj ego.
Pevači, pak, Unkovskog opisuju kao osobu koja im daje mnogo slobode, ali koja - kao pre svega dramski reditelj, traži od njih ozbiljne dramske interpretacije. Predstavu definišu kao formu koja zahteva mnogo više pokreta, angažovanosti, i prisutnosti na sceni - i to ne samo vokalne. Jevtićevu muziku doživljavaju kao modernu, melodijski i ritmički zahtevnu. Sam autor "Mandragole" insistira da u operi treba da dominira - pevanje.
- Danas gotovo i nema pevanja, sve same muzičke drame, a ja nisam želeo da napišem muzičku dramu, već pravu operu - naglašava kompozitor. - Uvek postoji tonalni centar oko kog se sve vrti, opera mora biti tonalna a ne atonalna. Ako nema muzikalnosti - nema ni opere, ono što je muzikalno ostaje u ušima, kako pevača tako i publike.
Omiljena komedija zabune, čija je radnja smeštena u srednjevekovnu Firencu, zbog obilja urnebesnih situacija koje izazivaju bujice smeha već gotovo pet vekova, važi za jedan od najpopularnijih komada ne samo na italijanskom, već i na gotovo svim jezicima sveta.
Ivan Jevtić uveren je da opere treba izvoditi na jeziku nastanka, ali i da bi - budući da je srpski "mali" jezik, svakako bilo korisno prirediti prevod "Mandragole", koju on već ima napisanu i u francuskoj verziji.

U SLUŽBI MUZIKE
- NEKADA su pevači bili vedete a danas reditelji opera važe za dive, i to je svetski problem - kaže Ivan Jevtić (na slici) o sveprisutnom trendu dominacije operskih reditelja, koji neretko, u želji za senzacijom, potpuno izopače čak i najveće delo i dovedu ga do neprepoznatljivosti. - Uveren sam da svako delo mora biti izvedeno autentično, možda uz neke pomake, naravno, ali tako da sve to bude u službi kompozitora i muzike, a ne usmereno protiv njega, a tim i protiv samog dela.

EKIPA
U ROLI Makijavelijeve zanosne Lukrecije - u Jevtićevoj operi preimenovane, zarad lakšeg pevanja, u Izabelu, gledaćemo soprane Snežanu Savičić-Sekulić i Dubravku Arsić. Bas Miodrag Jovanović kao njen suprug Meser Niča smenjivaće se sa Nenadom Jakovljevićem koji - uz Gorana Krnetu, tumači i fra Timotea. Baritoni Vladimir Andrić i Predrag Milanović pevaju ulogu Kalimaka - Don Žuana svoje vrste, a mecosoprani Tanja Obrenović i Aneta Ilić smenjuju se u ulozi Izabeline lukave majke Sostrate. Tenore Ljubomira Popovića i Darka Đorđevića gledaćemo kao slugu Siroa, a Saša Štulić i debitant Goran Strugar će u roli prepredenog Liguria pokretati brojna dešavanja na sceni.