“ROĐEN sam u Beogradu i ceo vek sam skoro tu proveo, ali u Beogradu nisam mogao ni da doktoriram ni da se zaposlim na Beogradskom univerzitetu sve do pod starost... Beogradu je bilo potrebno dva meseca da otkrije 'Hazarski rečnik', Njujorku 20 dana.” Ove reči zapisao je Milorad Pavić, kome su još jednom, prilikom poslednjeg ispraćaja na Novom groblju, rodni grad i ukupna kulturna javnost ostali dužni. Izostala je i komemoracija (kažu da će biti održana kasnije?!) i pored postojeća dva udruženja pisaca i SANU čiji je član bio Pavić. Oproštaju od jednog od najvećih srpskih pisaca prisustvovalo je tek stotinak ljudi: premalo akademika, premalo pisaca, premalo izdavača, premalo ljudi od knjige i kulture, premalo zvaničnika, izuzev gradonačelnika Dragana Đilasa i princa Aleksandra Karađorđevića sa suprugom.
Član Krunskog saveta Dragomir Acović pročitao je reči oproštaja akademika Svetlane Velmar Janković u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnosti SANU i u ime više od pola veka koje je sa Pavićem provela u poslovima izdavačkim i književnim. Poznata spisateljica podsetila je na Pavićeve otkrivalačke radove o srpskoj književnosti baroknog doba, Vojislavu Iliću, Gavrilu Stefanoviću Vencloviću, kao i na njegove pesničke knjige “Palimpsesti” i “Mesečev kamen”, a zatim dodala:
- Naglo oslobođena energija duhovne i duhovite igre sa različitim vremenima i različitim prostorima, prvo se probila kroz kraće prozne oblike u knjigama “Gvozdena zavesa” i “Konji svetog Marka”. Zatim je 1984. došao roman “Hazarski rečnik”, istinski potres u svetu književnosti i kulture.
Ističući da je Pavić pravi moderan srpski, ali i svetski, mag književne invencije, Svetlana Velmar Janković oproštaj je završila rečima:
- Dragi Mišo, sve vreme sam se divila upornosti tog kladenca duha iz kojeg su izvirali oblici igara u knjigama što su došle posle “Hazarskog rečnika”. Razigrano ste, u tim knjigama, upotrebljavali azbuku smisla, razumljiviju vašem čitateljstvu, azbuku književnog šaha koji ste stvorili, ali i svih vrsta igara sa kartama života, uključujući i čuda tarota, i svih vaših drugih igara sa pozivom na tuh i smeh i reč, ali nadljudskim postojanjem. Kao književnik, kao naučnik, kao jedan od bitnih učesnika u stvaranju duha epohe što dolazi, kao vidilica onog što je možda vreme buduće, Vi ste, dragi Mišo ostavili još ne izbrojano duhovno bogatstvo.

ALEJA VELIKANA
OPELO su služili vladike Lavrentije i Atanasije Rakita, a u govoru, u ime SANU, Nikola Tasić je rekao:
- Otišao je veliki pisac i veliki čovek, o kome će tek biti pisane knjige i eseji, a mi ćemo biti ponosni što smo ga poznavali.