SVOJU imovinu i 562 dela Nedeljko Gvozdenović ostavio je Beogradu. Još 1981. određeno je da u kući u Knez Mihailovoj 46 bude smeštena i izlagana ova vredna kolekcija. To jednospratno zdanje 2004. postaje Kuća legata. Time je okončana decenijska borba umetnika, istoričara umetnosti i intelektualaca za osnivanje jedne ovakve institucije. Ali...
Ono što je prvobitno trebalo da bude isključivo Gvozdenovićev legat, kako je ugovorom predviđeno, postaje dom za čak sedam legata, koliko ih se danas nalazi pod “kapom” ove kuće. Parter je zauzela knjižara-parfimerija, a podrum je poslužio kao izlagački prostor tokom nekoliko Oktobarskih salona, čije izložbe su se uselile i na sprat.
Prvo što je trebalo uraditi sa ovom kućom jesu restauracija i adaptacija, kako bi bila pretvorena u savremeni izlagački prostor. Na adaptaciju se čeka od 2004, a nije počela ni prošle godine, kada je bio poslednji rok da radovi otpočnu. Razlog je poznat, uobičajan - nema novca. A Kuća legata je i osnovana ne bi li se složena problematika poklona koje su umetnici davali Beogradu rešavala i rešila.
Da stvar bude potpuno u duhu polovičnih rešenja, Kuća legata nema ni svoj vlastiti depo. Depo u koji su smeštaju dela poklonjena Beogradu - jeste depo Univerzitetske biblioteke, a deo koji pripada Kući legata bezmalo je već popunjen.
Drastičan primer nemoći da se dostojanstveno sačuva uspomena jeste legat Veljka i Mare Petrović, zaveštan Beogradu 1970, u Drajzerovoj ulici. Legat sadrži 3.200 knjiga, rukopise književnika Veljka Petrovića, fotografije, 390 dela likovne i primenjene umetnosti... Legat nikada nije otvoren za javnost i danas je u zapuštenom stanju. Tek pre dve godine, Kuća legata ugovorom preuzima brigu o njemu.
Međutim, slikari, vajari - umetnici, ne stvaraju dela da bi ih držali u ostavama, već da bi ih videla publika. Kad oni i(li) kolekcionari daruju legate, podrazumeva se da to treba da bude dostupno javnosti, a to jedva da je moguće u skučenom prostoru Kuće legata, koji, pri tom, još nije ni sređen za savremen način izlaganja.
Dalekovido rešenje, na opštu korist i darodavaca i javnosti, bilo bi da se sadašnja železnička stanica, uz novo dograđeno krilo, pretvori u dom umetnosti. Tu bi u određenim salama mogle da budu trajno izložene skulpture, recimo Olge Jevrić, nesumnjivo jednog od najvećih srpskih umetnika 20. veka. Ali, ta lokacija bi dozvolila i objedinjavanje na jednom mestu svih sada raštrkanih legata po stanovima i kućama koji se retko otvaraju. Naime, na prostoru sadašnje železničke stanice mogli bi da budu rekonstruisani prostori stana, ateljea... Čuvarska služba bi bolje funkcionisala, legate bi mogao da vidi veći broj ljudi. Sve bi bilo na jednom mestu i održavanje bi bilo znatno jeftinije. Konačno, to i nije neki novi recept: Orsejska železnička stanica u Parizu je, po izmeštanju stanice, pretvorena u jedan od najprestižnijih muzeja Pariza.

SKULPTURE
OLGA Jevrić je Beogradu poklonila 44 skulpture, i taj dar nije uslovljavala monografijom ili na neki drugi način. Kao akademik, naša poznata vajarka i umetnica međunarodne reputacije i SANU je pokonila legat manjih skulptura i skica za velika, nikad izvedena dela. Taj legat je u zgradi SANU dobio adekvatan prostor - jednu sobu s vitrinama u kojima su smeštene skulpture Olge Jevrić. Najveću korist Beograđani bi imali kad bi grad izveo bar jedno od njenih dela na nekom od slobodnih prostora prestonice.

LEGATI
KUĆA legata stara se o legatima Olge Jevrić, Olge Jančić, Nedeljka Gvozdenovića, Milene Ničeve-Kostić, Milenka Šerbana, Veljka i Mare Petrović i Ljubice - Cuce Sokić.