Handke: Evropa je ostala bez duše

Srbi će preživeti sigurno. Oni moraju da prežive baš zato što im je učinjena najveća nepravda. U skali nepravdi svih naroda na svetu, Srbi su, uveren sam, na vodećoj listi - ponavljao je ove reči, gotovo ogorčeno, Peter Handke na svako pitanje mogu li Srbi promeniti odnos sveta prema njima i šta još nisu učinili da se to dogodi. Uveren je da politička borba Srbije nije moguća i da neće doneti željene rezultate.
Teško pristaje na razgovor, jer ne želi da se odvoji od prijatelja iz Velike Hoče, koji su se u njegovu čast okupili u dečanskoj vinici. Uz pesme i vino obeležili su Miholjdan. Peteru Handkeu tog dana uručena je nagrada ”Zlatni krst kneza Lazara”, najveće priznanje u okviru obeležavanja Vidovdanskog pesničkog pričešća na Kosovu.
* Verujete li da se u skorije vreme ništa neće promeniti?
- Mislim da se nikada nije dogodilo da se jednom tako pravednom narodu vrati tolikom nepravdom. Tragičnost je u tome što se nepravda pričinjena Srbima ne može prezentovati na pravi način, jer svetska javnost jednostavno ne želi da prihvati činjenicu da je Srbima tako nešto učinila.
* Zašto smo mi jedini narod za koji ne važe ista pravda, ni ista pravila, kao za sve druge?- Austrijanci misle da su Srbi i dalje krivi što je pala njihova monarhija jer je Srbin ubio Franca Ferdinanda, Nemci verovatno misle da su im Srbi ostali neprijatelji zbog rata sa partizanima, ali mislim da je veliku grešku oko raspada biše Jugoslavije učinila Francuska bez čijeg odobrenja Jugoslavija nikada ne bi doživela propast. Za mene je jedan od glavnih krivaca za raspad bivše Jugoslavije Fransoa Miteran. Srbi i Francuzi su uvek bili prijatelji i među njima je vladalo veliko poverenje, ali zbog političkih i ekonomskih razloga između Nemačke i Francuske, Miteran je žrtvovao Jugoslaviju za jednu Evropu. Za Evropu kakva je sada. Za Evropu bez duše....
* Osećate li tugu što ni vaša borba za dokazivanje istine nije uspela?
- Mislim da gubitnici uvek imaju pravo. Kao što Kafka piše da su optuženi uvek lepi ljudi, smatram da su gubitnici bolji od pobednika. Ponekad volim i pobednike, ali su za mene gubitnici u stvari - pobednici. Gubitnici prave lepe snove za budućnost... Zapravo, mislim da srpska tragedija pravi snove za budućnost čovečanstva, a navodni pobednici Albanci na Kosovu, Bošnjaci u Bosni, ili Slovenci u Sloveniji ne prave budućnost - jer oni ne sanjaju...
* Hoćete li se i dalje boriti za dokazivanje pravednosti Srba i kako?
- Jedinim načinom na koji ja mogu, pričom, pisanjem i slikama koje nosim iz ovog kraja.
* Nalazite li još inspiraciju u Kosovu?
- Za moje stvaranje potrebni su mi ljudi, čovek mora da doživi ljude oko sebe, dodir ruke, šta i kako rade... Ja sam tu, na Kosovu, za mene je Velika Hoča odmor za dušu, a ljudi odavde bili su inspiracija i za moju poslednju knjigu koja se zove ”Kukavice iz Velike Hoče”.
* Kakav osećaj imate ovde u Velikoj Hoči? Da je Kosovo izgubljeno? Oteto? Da ga ne mogu oteti?- Ja se skoro uvek u životu osećam na pogrešnom mestu, ali ovde ponajmanje. Ovde, uvek mislim da sam na pravom mestu. Smatram da je Srbiji na Kosovu pričinjena nepravda, ali bez dokazivanja nepravde ja nisam pisac. A pisanje o tome je jedna lepa dužnost za mene. Ako ja na tu nepravdu ne reagujem, onda se ne smem piscem nazvati. Mnogo je nepravdi na svetu, ali se za ovu osećam odgovornim i dužnost mi je da o tome pišem.      

UMREĆU KAO PRAVOSLAVAC
Peter Handke odavno je vezan prijateljstvom sa Srbima. O tome svedoči činjenica da je početkom aprila 1999. doputovao u Srbiju u znak protesta zbog bombardovanja, vratio Bihnerovu nagradu i istupio iz Katoličke crkve i poželeo da bude sahranjen po pravoslavnim običajima. Njegovi eseji o Srbiji spadaju među najtemeljnije koji su pisani poslednjih godina.

PRIJATELjI SAMO U NARODU
Dok na pitanje ima li među političarima i umetnicima u Srbiji prijatelja odgovara negativno, Handke ističe da jednostavno voli srpski narod zbog toga što su mu svi prijatelji.
- Drago mi je što na svoj način mogu da učinim nešto za Srbe - odgovara poznati pisac koji upitan zašto je svojevremeno nagradu od 50.000 evra poklonio baš srpskoj deci u Velikoj Hoči, ogovara u šali:
- Velika Hoča je mala. Ovde mogu da kontrolišem kako je potrošen taj novac.