NIJE sve tako crno, barem što se tiče stripa, kaže za naš list proslavljeni autor stripova Saša Rakezić, alijas Aleksandar Zograf. Kada je on u pitanju ova tvrdnja stoji: najuspešnije strip table objavljene su mu u luksuznoj knjizi „Polovni svet“ („Službeni glasnik“), a pripala mu je i ovogodišnja nagrada za publicistiku „Desimir Tošić“.
- Strip danas može da živi kao kolumna. Mislim da se stvari menjaju, iako sporo, ako se uzme u razmatranje da je ovde strip eksplodirao još tridesetih godina 20. veka. Naša scena, uprkos svim nedaćama i svemu što se dešava u zemlji iz generacije u generaciju opstaje i stalno dolazimo u situaciju da možemo da zabeležimo pojavu novih autora. Danas se strip posmatra sa uvažavanjem koje je u nekom drugom vremenu nedostajalo. Strip je jedna vitalna disciplina.

Vi ste prve zapažene korake pravili u inostranstvu?
- Počeo sam na američkoj nezavisnoj sceni početkom devedesetih i dugo vremena je to bilo mesto gde se pojavio najveći broj mojih radova. Međutim, krajem devedesetih došlo je do značajne promene na evropskoj sceni. Strip je postao mnogo prisutniji, hrabriji, pojavio se autorski strip u mnogim mestima u Evropi gde ga nije bilo, tako da tokom poslednjih godina uglavnom za svoje glavno polje interesovanja smatram Italiju i Francusku, gde takođe izlaze moji stripovi.

Kakva je naša „strip-klima“?
- Danas se ne gleda više na strip kao na inferiornu delatnost koja služi isključivo nekoj, ne tako dubokoj, zabavi. I u našoj zemlji strip može da se bavi važnim, pa čak i temama od opšteg značaja i da bude i komercijalan koliko to poželi. Imamo više autora koji se odlično bave popularnim stripom. Ono što je i dan-danas problem je to što je vrlo teško opstati ukoliko se bavite bilo kakvom vrstom kreativne delatnosti. Veoma je teško objaviti svoje radove i dobiti honorar za to.

Kako vidite srpsku scenu?
- Jedna od bitnih karakteristika: naš strip nije slučaj tipično lokalnog, koji bi bio jasan i poznat isključivo jednoj zatvorenoj sceni, već se obraća univerzalnom čitalaštvu i često bez ikakvih problema može da bude preveden u drugim zemljama.Mnogi naši autori su prisutni u svetu. Iako se ovi stripovi koje objavljujem ovde često odnose na ono što se tiče prilika u našoj zemlji, primetio sam da nije bilo problema u razumevanju kada su se pojavili u italijanskom ili francuskom prevodu.

MOĆ KULTURE
- TREBALO bi da se samo malo više okuražimo, da se bolje organizujemo i da svoju scenu bolje predstavimo u svetu. Ljudi će nas mnogo duže prepoznavati po onome što budemo kreirali u kulturi nego po onome što, recimo, budemo kreirali u sportu. Iako je, razume se, bitno da se ostvare dobri rezultati u sportu ili u bilo kojoj drugoj oblasti, ono što se uradi u kulturi traje i ima univerzalnost koja bude prepoznata u mnogim drugim sredinama.