TRILOGIJA romana o rimskim carevima, „Dioklecijan“, „Konstantin“ i „Julijan“, Ivana Ivanjija (1929), od kojih su prva dva obnovljena, ali u dobroj meri i prerađena, dok je treći nov, objavili su i predstavili „Stubovi kulture“. Romani govore o velikim avanturama punim prevrata i lomova, kako na planu svetske istorije, tako i u životima ovih careva.
- Ovi romani važni su za savremenu srpsku kulturu, jer istražuju naše daleko nasledstvo koje nikada nismo osetili kao sopstveno - kaže urednik Ivan Radosavljević. - Prostori na kojima živimo nekada su bili sastavni deo Rimskog carstva, a u nekadašnjim gradovima koje danas nasleđuju Niš, Sremska Mitrovica i drugim rađani su ljudi koji su tom imperijom vladali i usmeravali je po sopstvenom nahođenju. U toj perspektivi Ivanjijevi romani predstavljaju važan korektiv ne samo u našoj savremenoj književnosti i kulturi, nego i u tradicionalnom srpskom istorijskom pamćenju, i ništa manje korektiv nacioncentričnom poimanju istorije i sopstvenog identiteta.
Dioklecijan je bio poslednji rimski car koji je hrišćane nemilosrdno progonio, Konstantin imperator koji je hrišćanstvo prihvatio i uspostavio kao zvaničnu državnu religiju, a Julijan poslednji vladar koji je pokušao da vrati na staro mnogobošstvo. Utoliko je ovo i troknjižje o nastupanju jedne velike svetske religije.
Uz napomenu da se ovom temom bavio pune četiri decenije, Ivanji ističe da je najzabavnije kod istorijskih romana otkriti šta su istorijske ličnosti mislile i osećale. Ima dosta podataka o velikim bitkama, gradovima, novcu, ali veoma malo o intimnom životu tih vladara. Njihovim ličnostima autor je dodao i likove koje je izmislio.