ČUVENI reporter "Borbe", ali pre i više od svega sjajan slikar, strasni, veliki karikaturista i ilustrator, Dragan Savić preminuo je u 86. godini. Idejni tvorac uglednog konkursa novinske karikature "Pjer", jedan od začetnika stripa u Beogradu i pokretača listova "Ošišani jež" i "Mika miš", karikaturista čije su radove prenosili "Njujork tajms" i mnogi drugi svetski listovi, autor beogradskog simbola - vrapca od milošte prozvanog Dživdžan, kojeg je pre nekoliko godina branio i na sudu u sporu sa "novokomponovanim" vrapcem... - po svemu tome ostaće upamćen taj "čovek od trostrukog pera".
Rođen 1923. u Petrovcu na Mlavi, Savić će postati i ostati pravo beogradsko dete, čije detinjstvo i mladost pamte čuburske ulice i kafane. Pritisnuti nemaštinom, majka i ujaci pred rat su ga poslali u Bitolj da uči bogosloviju, ali ni tu se nije pronašao čovek koji je tvrdio da uvek mora da ima više bogova, te se teško mogao pomiriti sa učenjem o jednom i jedinom. "Tako iz bogoslovije odoh u NOB, ratovah i stigoh u umetnost, u život!", govorio je Savić.
Kad se početkom rata obreo u Tuzli i susreo sa Ismetom Mujezinovićem, Savić je spremno počeo da radi na pripremi divizijskog glasila. Iz lista 15. srpske divizije NOV prelazi u "Borac", potom u "Jež", a zatim - zauvek, u "Borbu". U njoj ga pamte kao obdarenog pripovedača i reportera, nenadmašnog ilustratora, slikara i karikaturistu koji je autentičnom likovnom ekspresijom dopunjavao suvoparni novinarski izraz, dajući svojim tekstovima originalni pečat. Svojevrsna autorska retrospektiva, knjiga "Reč i slika" objavljena krajem proteklog veka, sažima - u slici i reči, gotovo četiri decenije Savićevog rada u "Borbi". Pored sedmorice stranih pisaca, reč o ovom plodnom stvaraocu dali su u njoj i Lazar Trifunović, Duško Radović i Slobodan Marković. Ovaj poslednji će u rečniku manje poznatih reči i izraza, na kraju svoje knjige "Sto ludih ručkova Libera Markonija", njenog ilustratora Dragana Savića definisati rečima: "prognanik manastira Gornjaka koji životari od slikarstva i karikatura".