Ludilo metropola

SAMOSTALNA izložba Danice Marinković, ćerke Cileta Marinkovića, biće otvorena u ponedeljak u beogradskoj galeriji "Ozon" i trajaće do 26. jula. Na njoj će se naša pariska slikarka predstaviti ciklusom "Grad".
- To je moje viđenje pariskog andergraunda, mešavine ljudi, boja i muzika, dinamike i ludila u svetu velikih metropola. Iz jedne slike potekla je cela serija 20 akrilika i kolaža mešanom tehnikom, koje ja nazivam mojim Gradom - kaže Danica Marinković, koja je nedavno u Parizu izlagala u galeriji "Arte Sepija" u kvartu antikvara unutar Sen Žermena, gde je izabrana, s još 15 umetnika, da obeleži tridesetogodišnjicu postojanja antikvarnica u ovom "galerijskom" delu francuske prestonice.
Nekako istovremeno, Cile i Dana su zajedno izlagali na bijenalu u Kašanu, na izložbi s renomiranim umetnicima.
* Da li Ciletovo "mešanje" pomaže ili smeta?
- Mnogo mi znači! Znači mi da čujem njegov savet. Imam poverenja u njega. To je naša intimna komunikacija. Istovremeno se meša i ostaje po strani. I kritikuje, i hvali. Takav je naš odnos. Pomaže mi da izađem na kraj, savetuje u koji domen da prodrem. Ima pravo, kada mi, na primer, skreće pažnju na crtež i potrebu da više uđem u likovnu strukturu. Diplomirala sam na grafičkom dizajnu i sva sam u slovima, stripu i plakatima. Mnogo sam se služila afišima. To volim da radim, i u tome se pronalazim.
* I, poslušate savet?
- Čujem, pa razmislim. Nekad uradim što mi kaže, nekad ne, ali i to drugo ispadne tako da Cile uvek bude zadovoljan putem koji sam izabrala. Ne sputava me. I to je dobro. Stalno mi savetuje da treba da radim. I, ja radim.
* Ne odustajete od "starih" generacija, što je dosta retko u današnjem pogledu mladih na svet. Od svih generacija pravite svoju. Gradite na stripovima "Alan Ford", na kojima su odrastale generacije pre vaše, a tu su, kao vodič, još dalje u prošlosti, Merilin Monro ili Lujevi...
- Koristim sve što mi dođe pod ruku. Ali, opet ne sve. Tačno biram. Dosta koristim "citate". Tako zovem delove druge umetnosti upotrebljene u mom radu. Tema za nedavnu parisku izložbu je bila "Nova umetnost, stara umetnost, dekonekcija i konekcija". To je pitanje razlika i sličnosti. Da li smo isti ili nismo? Današnji svet sam pravila na "citatima" Pikasa, Merilin Monro, Marsela Dišama. I, moja slika se, logično, zove "Konekcija". Moja ideja je samo spajanje. Nikako razdvajanje. Želim da pokažem da ni staro nije za staro, niti je novo samo za novo. U tom procepu, između starog i novog, rađaju se novi podsticaji i nove kreacije.
* U njima, suživot vode grafički dizajn i slikarstvo...
- Nekad više dodajem pikturalne elemente, nekad manje, sve zavisi od osećaja. Kolažu ponekad dodam crtež, boju ili kontrast. Slika je za mene projekat, doživljaj. Potpuno se unesem. Volim da "umesim" ruku. To mi je od oca. Volim da osetim, da dodirnem materiju, da seckam, lepim, da mi ruke budu u lepku. Da budem u slici. Nemam poseban stil, imam priču. To mi je doneo grafički dizajn. Na mojoj slici, na primer, crno-bela fotografija komunicira s lutkom, kojoj nad glavom stoji pisoar Dišama, posmatra ih, u poznatoj pozi, Merilin Monro, a ispod njih Pikaso drži celu stvar. Odatle ide velika eksplozija: žena igra, afrička figura kontaktira s Mikijem Mausom. Endi Vorhol izlazi iz crnog svetla, iznad njega je statua, njihova boginja; prolazimo kroz crno-bele filmove sve do figure iz vremena Luja koja gleda u modernu kompoziciju. I u tom sudaru nastaje vrisak današnjice.

NESTRPLJENJE
PARISKI slikarski bard Cile Marinković kaže da s nestrpljenjem čeka ćerkinu izložbu u "Ozonu":
- Više sam uzbuđen, nego kad ja izlažem. Kao da je moja prva samostalna izložba. Dana je odličan slikar i crtač i kolažista. I sama je zaslužna za to. Kad radi, pošalju me van kuće! Ili šetam neko kuče, ili idem s kišobranom po kiši, dok Dana ne osmisli i ne krene da pravi svoj kolaž. Inače, mešali bi se stvaralački duhovi. Ima preciznost koju ja nikada nisam imao, i koju nikad neću dostići.

BOGATSTVO
* IMATI poznatog roditelja uglavnom predstavlja istovremeno i neku vrstu opterećenja i obaveze. Postoji li "takmičenje komplementarnosti" između vas? Trudite li se da ga dostignete, budete bolji ili drugačiji?
- U svakom slučaju ću ga u nečemu dostići, jer sam imala sve ono što on nije imao u mojim godinama! Toliko toga sam videla i dobila iz komunikacije s njim. Imam to bogatstvo, i sad sam još spremnija nego što je on bio kada je kretao. I to što živim u Parizu, i moje studije, sve je to, na neki način, zaključak našeg zajedničkog života i onoga što smo, zajedno, kao porodica prošli.