U BIOGRAFIJI punoj anegdota (bar koliko i uloga) ostalo je zabeleženo da kada ga je ugledao u filmu " Dom za vešanje" Šaban Bajramović je uzviknuo: "Ovaj Todorović je sigurno naš!"
Ubedljiv i neodoljivo šarmantan u svemu šta radi, poznati glumac, ipak, nije tek tako svog Ahmeta učinio "našim": šest meseci živeo je u skopskoj "cigan-mali" da bi do kraja ušao u lik, onako kako to dolikuje velikim glumcima. Ovih dana na Danima komedije u Jagodini, uručen mu je " Zlatni ćuran" , treće priznanje (posle "Dobričinog prstena" i "Pavla Vuisića") za životno delo.
* Jedan života tri životna dela?
- Na uručenju sam otprilike rekao: "Ovo možda izgleda mnogo za jednog čoveka, no ne brinite. Mogu ja i više da podnesem!" Šala na stranu, ovo jeste treća nagrada ali je po važnosti ista kao i prethodne dve.
* Možda je simbolika u tome što imate troje dece. I to su vaša "životna dela"?
- Tek sad kad ste to rekli, palo je i meni na pamet. Da, ali znate šta: troje dece, a dve žene! Da je bilo više žena, bilo bi i više "životnih dela"...
* Najveći deo vašeg glumačkog opusa čine komedije. Čemu se danas Srbija smeje?
- Ono što je "najsmešnije" je naša politička situacija. Eto, najeklatantniji primer je pitanje možemo li i Kosovo i u Evropu. Taj rebus nam još niko nije objasnio. A to da ćemo kad ekonomski ojačamo biti "kvalifikovaniji" da vratimo Kosovo, to vam je "ne lipši magarče do zelene trave". U to vreme će Kosovo biti duboko etablirano u Evropi, a možda i mi.
* Da li se mi, kao narod, humorom lečimo u nekim bezizlaznim situacijama. Kao u vreme bombardovanja, na primer?
- Ta sintagma da smo mi duhovit narod, spada u korpus ostalih sličnih: "nebeski", "najponosniji" i slično. Ne vidim da smo duhovitiji od ostalih, toga ima u svakom narodu. Čak i kad je ova zabluda u pitanju, mislim da treba da je prevazilazimo, da se odvikavamo od toga da smo mi "naj" u svakom pogledu.
* Na koji način?
- Prvo što bi trebalo da uradimo je da doživimo jednu nacionalnu i duhovnu lustraciju. Ali, to je nemoguće. Reč je o suviše idealističkom očekivanju i za to bi trebalo najmanje još pedeset godina. Ipak, čudo je kako smo tu lustraciju i katarzu doživeli za vreme Tita, od samog dolaska partizana. Svi su hrlili u partiju (ja nisam !), u promenu društvene svojine, u bratstvo i jedinstvo. Čim je Tito umro, mi smo se vratili u naš genetski kod "nebeskog naroda". Ovo naravno govorim u šali, s ironijom.
* Kako to da ste se vi i vaša sestra Mira Stupica, našli na različitim skupovima: ona sa DS, a vi LDP?
- Zato što sam ja i jedno i drugo, a ona samo jedno. Ja sam tu iz svoje političke naivnosti, iz želje da dođe do pomirenja. Jer, ta je ideološka matrica ista. Zato želim da pomognem LDP da ojača, dok DS ne treba nikakva moja "pomoć". Istina, ja nisam član, samo navijač. A to što nisam član, nije zbog opravdanja. Možda i budem, ako im je baš do toga stalo.
* Kad pominjemo vašu sestru, retke su porodice sa toliko "pravično" raspoređenog dara: Mira, Bora, Srđan. I svo troje imate nešto šeretsko, đavolsko u sebi?
- Desilo da svi budemo takvi. To je genetika. Imamo i zajednički smisao za humor na svoju "štetu". Doduše, Srđan je introvertniji tip, ja sam uvek bio barokniji, otvoreniji. Što se Mire tiče, njena sam replika. Ili ona moja? Ipak, mislim da nije reč samo o nasleđu nego i stečenom vaspitanju. Majka nije bila takva, a otac mi je umro kad sam imao tri godine. Ne pamtim ga, ali mislim da su to karakteristike Todorovića.
* Mora da je veoma zanimljivo kad se vas troje nađete na nekom porodičnom okupljanju ?
- Uglavnom se zezamo i otrcavamo jedni druge. Naročito svi na mene navaljuju. Možda zato što ja to najbezazlenije primam.
* Niste razmišljali da napišete neku vašu "Šaku soli", da zabeležite uspomene iz veoma bogatog profesionalnog i privatnog života?
- Nikad. Ja sam jedan lenjivac. I za režiju i za pisanje. Volim svoj privatni život isto toliko koliko volim i moju privrženost glumi. Ali, što sam stariji sve sam privrženiji svom hedonizmu.
* Bili ste vi i ranije hedonista. Sećam se kada je Relja Bašić jednom rekao da kad ste došli u Zagreb , da ste šarmirali sve njihove devojke?
- Kada je Relja rekao da je jedva čekao da ja odem da bi se dokopao tog "voća", našalio sam se i odgovorio mu: "I tako je počeo egzodus Srba...". Eh, žene su biologija, a posao je posao. Doduše, ipak je to usko povezano: što više uspeha u poslu, više i prilika...
* Ako govorimo o vašem glumačkom, komičarskom šarmu i daru, ko bi bio ženski pandan Bori Todoroviću?
- Vesna Trivalić. Mada je ona kao glumica čak strasnija od mene.
* Bili ste Laki u pozorištu, Đenka na filmu. Obojica u Kovačevićevoj drami "Maratonci trče počasni krug", koju ćemo uskoro gledati i kao mjuzikl?
- Prvi je zaboravljen, a drugi ostao upamćen. Valjda zato što je filmski junak, a film je trajniji od pozorišnog čina. Eto, baš sada na "Danima komedije" prišao mi je Marko Živić i rekao kako će on da igra Đenku u mjuziklu. A ja sam se našalio: "Pazi, doći ću da te gledam. Nemoj da me obrukaš!"
* Za Batu Stojkovića je važilo da je Kovačevićev glumac. Ipak, kada se pogleda vaš opus, reklo bi se i vi?
- Ja sam prvi i počeo sa predstavom "Maratonci". Ali, Duško bolji izbor nije mogao da napravi nego taj sa Batom! Iako nisam imao sve atribute da odigram "Profesionalca" na filmu, verujem da sam bio Bati dostojna zamena.
* Trenutno igrate samo u jednoj pozorišnoj predstavi: "Lariju Tompsonu" u Zvezdara teatru?
- Uželeo sam se rada. Ali ne i predstava koje bi mi oduzimale slobodno vreme. Znam da to reditelji ne vole da čuju... Film, ipak, ostaje moj favorit.
* Prvi put ste zajedno sa sinom zaigrali u TV filmu simboličnog naslova "Ulaženje u posao". Izjavili ste da vas je prevazišao. Kako ste se osećali u istom kadru?
- Kao sa bilo kojim odličnim partnerom. Kod Srđana me fascinira ta neponovljivost karaktera u glumačkoj igri, a što je najdragocenije u našem poslu. Sposobnost da uvek budeš nov i da lako ulaziš u tuđu kožu.
* Kako to da ste uz sav humor, i na sceni i van nje, po sopstvenom priznanju melanholik?
- Da ne zvučim neskromno, mislim da je to od moje preterane emocionalnosti. Možda je i proizvod nekog mog intimnog nihilizma, osećaja da je sve prolazno, da je sve ništa...
* Kad biste vratili vreme unazad, šta biste promenili?
- Za sebe sam učinio maksimalno koliko sam umeo. Želeo sam da budem deo neke umetnosti. Moj izbor je bio gluma, kao linija najmanjeg otpora. To mi je bilo i bogom dano. Uz malo sopstvenog truda, dosegnuo sam dokle sam mogao.

GODINE
* NeĆemo pominjati godine, ali moram da priznam da sjajno izgledate.
- Obično kažu "nije važno koliko imaš godina, važno je kako se osećaš". A ja, opet, pa mislim - važno je koliko ti je preostalo.

IKONE
* Navijate i dalje, idete na utakmice, bez obzira na sve skandale u sportu u poslednje vreme?
- Partizan forever! Inače, mislim da je velika blamaža ponašanje policije prema našim legendama, Džaji i Cveletu. Ta surovost je bila nepotrebna, njih dvojica su naše sportske ikone. Bez obzira na sve, sa ikonama se tako ne postupa. Verujem i da će se pokazati da nisu krivi...